Архијерејско намесништво мохачко

Архијерејски намесник: Јереј Зоран Живић

Адреса:
Szentendre 2000, Pátriárka u. 5, Hungary

Контакт тел:  +36306563855

 

Парохије:

Баја:

Храм Преноса моштију Светог Николаја (1775. године)
Szent Miklós Еreklyéinek Átvitele Templom

Администратор парохије: протонамесник Јован Бибић

Адреса: Miklós utca 4. 6500 Baja
Телефон: +36 06 79 454 795; +36 06 30 665 14 58 
Email: jerej.jovan@gmail.com


Бремен:

Храм Вазнесења Христовог (1754. године)
Úr Mennybemenetel templom

Администратор парохије: јереј Милан Ерић

Адреса: Beremend, Kossuth L. u. 64.
Телефон: +36 30 659 5790
Email: milan.eric9@gmail.com


Вилањ:

Храм Успења Пресвете Богородице (1773. године)
Nagyboldogasszony templom

Администратор парохије: јереј Милан Ерић

Адреса: Villany, Móra F. u. 1.
Телефон: +36 30 659 5790 
Email: milan.eric9@gmail.com


Илочац:

Храм св. Преподобне Мајке Параскеве (1808. године)
Szentéletö Paraszkéva templom, Ilocska.

Администратор парохије: јереј Милан Ерић

Контак: тел. +36 30 659 5790 
Email: milan.eric9@gmail.com


Липова:

Храм Рођења Светог Јована Крститеља (1804. године)
Szent János Keresztelő születése templom, Lippó

Администратор парохије: јереј Милан Ерић


Мађарбоја:

Храм Светог апостола и еванђелиста Луке (1814. године)
Szent Lukács Evangélista templom

Администратор парохије: јереј Милан Ерић

Адреса: Magyarboly, Kossuth L. u. 42.


Мајш:

Храм св. Преподобне Мајке Параскеве (1781. године)
Szentéletö Paraszkéva templom

Администратор парохије: јереј Милан Ерић


Медина:

Храм Свете Тројице (1856. године)
Pünkösd Ünnepe templom

Адреса: Medina, Kossuth L. u. 13

Администратор парохије: протојереј Зоран Остојић


Мохач:

Храм Свете Тројице у самом граду (1752. обновљен 2018.)
Pünkösd Ünnepe templom

Постоји и гробљанска капела Св. Равноапостолних цара Константина и царице Јелене (1847.)

Администратор парохије: протонамесник Јован Бибић

Адреса: Mohács, Korsós u. 2.
Телефон: +36 06 79 454 795; +36 06 30 665 14 58
Email: jerej.jovan@gmail.com

У предтурско доба, Мохач је био мало насеље у Барањи на Дунаву, јужно од тврђаве Сечуј коју су држали краљеви шајкаши. Битка на мохачком пољу, 29. августа 1526. године, улази у српску историју не само по томе што су у њој учествовали српски племићи, угарски ратници Радич Божић и браћа Бакићи са својим војницима, већ и због наступајуће Турске владавине која је, поред осталог, утицала на демографска кретања. Тада је српски народ густо населио Барању и Задунавље све до Балатона. Барања се помиње као српска земља или како су је мађарски историчари касније назвали Rácország (Rácvilág). Сматра се да су Срби имали повољан положај и да православље није било угрожено, особито после обнове Пећке патријаршије (1557. године). У турско доба помиње се чак и “митрополит мохачки Јосиф“. Тада је у вароши постојала православна богомоља. Царска војска је ослободила Барању од Турака 1687. године, а за време Велике сеобе Срба 1690. године, један део Чарнојевићевог збега се задржао и у Мохачу. Тридесетих година 18- ог века почиње државна колонизација Мађара и Шокаца, а потом и Немаца. Тиме је почео својеврстан прогон Срба који је био најбруталнији у Печују, где су протерани сви који нису хтели да приме унију. Снажном притиску католичке цркве и језуита из Печуја, српска црква се одупирала одмах после Велике сеобе. Тада је патријарх Арсеније Чарнојевић укинуо тек проглашену унију у Барањи.

Садашња црква у Мохачу је саграђена 1752. године на месту првобитне из турског доба. Тада је подигнута само црквена лађа а тек 1773. године на основу дозволе царице Марије Терезије, дозидан је изузетно висок торањ. Црква је посвећена Силаску Св. Духа на апостоле. Мохач је био седиште Мохачке епархије која се налазила на територији Мађарске, тј. тадашњег Аустријског царства. Ова Епархија установљена је за време императора и краља Леополда Првог 1695. године. Са Епархијом будимском сједињена је након смрти Епископа мохачког Максима Гавриловића, за време Митрополита Викентија Јовановића и Епископа будимског Василија Димитријевића, који је за епископа сједињених предела сигетских и мохачких са Епархијом будимском потврђен 10. октобра 1732. године.

На седници Св. Архијерејског Сабора Српске Цркве у мају 2018. године за викара Епископу бачком, са титулом Епископ мохачки изабран је игуман манастира Ковиљ, архимандрит Исихије и хиротонисан 24. јуна 2018. године од стране Његове Светости Патријарха Српског Иринеја и више архијереја СПЦ у Новом Саду. Иако је Епископ Исихије понео титулу мохачког епископа Црквена општина Мохач, на територије данашње Мађарске остала је под јурисдикцијом Епархије будимске са седиштем у Сентандреји.


Печуј:

Храм Светих апостола Андроника и Јуније (2015.)

Адреса: Zrinyi Miklós u.15. Pécs 7621
Телефон: +36 30 659 5790 
електронска пошта: milan.eric9@gmail.com

Парох: Јереј Милан Ерић

Парохијски ђакон: протођакон Андраш Штријк

У Печују је постојала од 1939. до 2015.године српска православна црквена општина и капела Св. Симеона Столпника.

Град Печуј је од давнина за хришћанску Европу и хришћански свет значајан духовни центар. И сам назив града ,,петоцрквије” или ,,cinque ecclesiae” говори да се у овоме граду одвијао интезиван хришћански живот. Хришћанство су овде засадили сродници апостола Павла, Андроник и Јунија, који су по речима самог апостола народа, и пре њега поверовали у Христа. О томе сам апостол Павле пише у својој посланици у Рим, где су Андроник и Јунија били добро познати као водећи мисионари у центру Римске империје.Трагови, како оних првих мисионара, тако и потоњих, срећу се на сваком кораку у Печују. Писани извори сведоче да се и Срби појављују у овоме граду већ за време Османлија 1543.године, било као војници, било као занатлије. После Велике сеобе Срба њихов број полако расте, а њихов живот пролази у непресталним борбама за очување свог верског и националног индетитета. Захваљујући Привилегијама краља Леополда првог који својим царским декретом дозвољава успостављење православних епархија, у Печују су са седиштем столовала три епископа: Јефрем Јанковић 1695-1710, Никанор Мелентијевић 1710-1718, Максим Гавриловић 1721-1732. После смрти епископа Максима Печујска епархија је спојена са Будимском. Трагични догађаји током  Ракоцијеве буне мењају живот Српског народа и они напуштају град. Крајем 19. века се почињу поново досељавати, али њихов број није био велик. Ипак идеја о оснивању црквене општине и о подизању храма јавља се већ почетком 20. века. Тек 1939. године долази до оснивања српске православне црквене општине и до уређања капеле. Од тог времена па све до 2015. године капела Преподобног Симеона Столпника окупљала је све православне у Печују, како Србе тако и остале православне вернике.   

Из познатих историјских околности, источно хришчанство није могло да се континуирано развија у овом граду, а кад је по речима Његовог Преосвештенства Српског православног Епископа Будимског Г. Господина Лукијана ,,дошла пуноћа времена, уз помоћ Божију и многих преко којих је Бог помогао, родила се у Печују у крилу Српске православне парохије Печуј, рано-хришћанска црква, по узору на Еуфразијеву базилику из Пореча у Истри. Долазак на свет овог храма није био без порођајних мука, али када се роди нови живот, заборављају се предходне муке. Изградњом храма светих апостола Андроника и Јуније је прекинуто вишедеценијско рушење православних храмова у Епархији будимској и надамо се да је отпочео нови процес чувања и стварања духовне вредности Епархије будимске, Барање, Мађарске, Европе и Српске православне цркве.”

Храм св. Ап. Андроника и Јуније у Печују подигнут је 2015. године за време Епископа Будимског Г. Господина Лукијана. Чин освећења извршио је 03. маја 2015 године Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки и Патријарх Српски Г. Господин Иринеј.


Рацмечка:

Храм Светог Великомученика Димитрија
Szent Demeter Nagyvértanu templom, Erdösmecske.

Администратор парохије: Јереј Милан Ерић

Телефон: +36 30 659 5790
електронска пошта: milan.eric9@gmail.com


Сантово:

Храм Рођења Пресвете Богородице (1900.)
Kissboldogasszony templom

Парох: протонамесник Јован Бибић

Адреса: Hercegszántó, Alkotmány tér 3.
Телефон: +36 06 79 454 795; +36 06 30 665 14 58
електронска пошта: jerej.jovan@gmail.com


Сечуј:

Храм Преноса моштију Светог Николаја (1760.  обновљен 2018.)
Szent Miklós Еreklyéinek Átvitele Templom

Администратор парохије: протонамесник Јован Бибић

Адреса: Dunaszekcsö, Majus 1. tér.
Телефон: +36 06 79 454 795; +36 06 30 665 14 58 
електронска пошта: jerej.jovan@gmail.com


Шарок:

Храм Светог Великомученика Димитрија (18 век.)
Szent Demeter Nagyvértanu templom, Sárok.

Администратор парохије: јереј Милан Ерић

Телефон: +36 30 659 5790,
Електронска пошта: milan.eric9@gmail.com


Шиклош:

Храм Светог Великомученика Димитрија (1806.)
Szent Demeter Nagyvértanu templom,

Администратор парохије: јереј Милан Ерић

Адреса: Siklós, Táncsics u. 2.
Телефон: +36 30 659 5790 
Електронска пошта: milan.eric9@gmail.com


Шумберак:

Храм Светог Великомученика Георгија (1793.)
Szent György Nagyvértanú Szerb ortodox templom, Somberek.

Администратор парохије: протонамесник Јован Бибић

Телефон: +36 06 79 454 795; +36 06 30 665 14 58 
електронска пошта: jerej.jovan@gmail.com

Јеромонах Варнава Кнежевић опслужује и следеће парохије: Велика Кањижа, Балашађармат, Вац, Коморан, Острогон, Трнава.

Протонамесник Јован Бибић опслужује и следеће парохије:  Доња Нана, Вемен, Рац Гарчин, Салка, Батасек.

Јереј Милан Ерић опслужује и следеће парохије: Борјад, Велики Будмир, Ивандарда, Ланчук, Литоба, Печварад, Поча, Рацкозар, Рацхидош, Сигетвар, Титош.

Hilandar logo
Srpska Pravoslavna Crkva
TV Hram logo
Galerija Matice srpske
Srpski Crkveni muzej