Архијерејска Литургија и парастос на војничком гробљу у Сегедину

У недељу 22. по Духовима, 17. новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Николаја у Сегедину. Преосвештеном Епископу саслуживали су јеромонах Варнава Кнежевић, протонамесник Светомир Миличић, протођакон Миодраг Јовановић и ђакон Стефан Милисавић.

У светој Литургији молитвено су учествовали пуковник Раша Лазовић, изасланик Одбране Р. Србије у Будимпешти, представник амбасаде Србије у Мађарској г. Александар Лончаревић, председница Самоуправе Срба у Мађарској Вера Пејић-Сутор, српски посланик у мађарском Парламенту г. Љубомир Алексов, као и верни народ из Сегедина и околине.

На крају свете Литургије, сегедински парох, протонамесник Далибор Миленковић заблагодарио је Његовом Преосвештенству Епископу будимском г. Лукијану на посети и осврнуо се на искуство Цркве Христове у тумачењу Голготе као места страдања после којег је дошло Васкрсење, као и на голготу коју је наш српски народ поднео у Првом светском рату а којих се данас молитвено сећамо.

После свете Литургије, Преосвештени Владика Лукијан је поводом годишњице завршетка Првог светског рата, уз саслужење протојереја-ставрофора Илије Галића, протонамесника Светомира Миличића и Далибора Миленковића као и часних ђакона, служио парастос на сегединском Српском војничком гробљу. У својојбеседи Владика Лукијан је нагласио да историја пише о жртвама и броју пострадалих али да је изгубљен и само један живот то би била трагедија, јер је сваки живот непоновљив. Преосвештени Владика Лукијан присетио се речи блаженопочившег Патријарха Павла који је рекао да велики заливају а мали тј. обични људи испаштају. Сабранима се обратио и пуковник Раша Лазовић, војни аташе у Мађарској, подсетивши све присутне на велику жртву нашег народа за слободу али и на велику одговорност коју ми данас имамо према гробовима и сенима својих светих предака.Српски посланик у мађарском Парламенту г. Љубомир Алексов је такође говорио о жртвама рата осврћући се и на положај Срба у Аустроугарској у току ратних дејстава.

Затим су на централни споменик српским жртвама Првог светског рата венце положили: руководство Самоуправе Срба у Мађарској, Изасланство Одбране и Амбасада Р. Србије, Српска самоуправа из Деске, Српска самоуправа из Новог Сентивана као и домаћини Српска самоуправа из Сегедина.Богослужбеном благољепију нарочито су допринели теолози из Темишвара, Перица Орбишор и Снежан Михај.