У недељу, 15. новембра 2020. године, после свете Литургије, сегедински парох протонамесник Далибор Миленковић служио је парастос изгинулим српским војницима у Првом светском рату, а који почивају на сегединском Српском гробљу. Отац Далибор је овом приликом говорио о жртви коју је Србија положила на олтар мира у Првом светском рату. Након службе, представници Срба су посетили Српско гробље, где је одржан помен погинулиђа, а затим су положени венци на споменик палим борцима. Венце су положили председница Самоуправе Срба у Мађарској Веран Пејић Сутор, затим Нада Малбашки, Сенад Емра и Марта Петреш испред Српска самоуправа Сегедин, као и Боривој Рус и Миленко Радић – Српска заједница Сегедин.
Војничка парцела налази се у оквиру сегединског српског парохијског гробља. Старањем Министарства одбране Мађарске гробље је обновљено 2018. године, на стогодишњицу завршетка Великог рата.
Примирје у Првом светском рату било је 11. новембра 1918. године, међутим српска војска је наставила операције за ослобођење у Војводини. Током 20. и 21. новембра, јединице Коњичке и Моравске дивизије избиле су на реку Мориш, при чему су заузеле градове Арад и Сегедин. Врховна команда српске војске је свим јединицама, депешом 28. новембра 1918. године, издала наређење: „Окупациона просторија за овај маx пружаће се на исток закључно са линијом Оршава–Мехадија–Карансебеш–Нови Арад. Од Новог Арада линија иде током реке Мориш до Сегедина, тако да Нови Арад и Нови Сегедин остају у нашем поседу. Од Сегедина линија иде даље на запад преко Баје, која остаје нама. Од Баје током реке Дунава до Мохача, па затим на запад преко Печуја на Драви и њеним током. Дефинитивна граница на северу почев од Баје и даље, која би обухватила Словеначку и Хрватску није још утврђена”. Овим наређењем Врховна команда српске војске је исцртала границе преко којих њене јединице више нису вршиле покрете, а даљи задаци су се односили на њихово чување, односно одржавање реда и мира на простору Војводине. Наредни месеци ће дешавања везана за коначно исцртавање граница нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца преместити на поље дипломатије и преговора који су требали да доведу до потписивања мировних уговора.
