Поводом тужне вести о упокојењу Његове Светости Архиепископа пећког Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Господина Иринеја, Преосвећени Владика Лукијан је наложио свештенству и монаштву Будимске и Темишварске епархије да достојно ожали свог духовног оца – Српског Патријарха.
Са тим у вези Епископ г. Лукијан је наложио да се у знак жалости на наше храмове истакне црна застава у периоду од 40 дана. Такође, наложено је служење помена и звоњава на свим храмовима, од дана упокојења Његове Светости, почевши од 09 часова ујутру на сваких сат времена до вечерњег богослужења, и то све док се блаженопочивши Патријарх не сахрани. У петак, 20. новембра на дан упокојења, тачно у подне са свих наших храмова прописно је оглашена смрт Патријарха Иринеја.
Широм Будимске и Темишварске епархије свештенство, монаштво и верни народ су протеклих дана а нарочито у недељу 22. новембра, достојно ожалили свог Патријарха, док су представници других православних цркава и свих осталих цркава и верских заједница упутили писма саучешћа Њ. П. Епископу г. Лукијану и Светом Архијерејском Синоду СПЦ на чијем челу се до избора новог патријарха сада налази Митрополит дабробосански г. Хризостом, мјестобјуститељ Патријарашког престола.
Владика Лукијан је са свештенством у Сентандреји служио заупокојену Литургију и помен Патријарху Иринеју. Помен српском Патријарху служен је у свим храмовима Будимске и Темишварске епархије.
Благословом Епископа г. Лукијана, у српској саборној цркви у Темишвару дочекана је делегација Румунске православне цркве на челу са Високопреосвећеним Митрополитом темишварским Јованом који је са нашим свештенством служио помен српском Патријарху.
Митрополит Јован је у своје лично име и у име Његовог Блаженства Патријарха румунског г. Данила пренео изразе саучешћа Епископу Лукијану и Светом Архијерејском Синоду СПЦ.
Писмо саучешћа Румунског Патријарха
Патријарх Иринеј био је достојни наследник Св. Саве. Нашу Цркву и наш народ представљао је у свету најбоље како је знао и могао. Осим значајне улоге коју је имао међу православнима, блаженопочивши Патријарх је дао несумњив допринос развоју Србије и Републике Српске и што бољем представљању наших земаља и нашег народа у свету. Патријарх се састајао са поглаварима и представницима других помесних православних Цркaва како у Београду, тако и у Москви, Цариграду, Александрији, Дамаску и другде. Састајао је и са представницима других цркава и верских заједница. Патријарх Иринеј је обишао скоро све наше епархије па и Епархију будимску где је дочекан од пуноће Цркве и мађарске државе заиста како доликује. Посетио је и све крајеве где живе Срби. Обишао је европске земље, Америку, Канаду. Био је је и у Јужноафричкој Републици, Боцвани, Либану, Сирији, Грузији, у Египту, у Аустралији итд. Где год би долазио био би то празник за наш народ који му је свуда клицао – Благословен који долази у име Господње. Патријарх Иринеј је водио непрестану борбу за очување територијалног интегритета Србије. За Косово и Метохију борио се где год и како је год могао. Борио се и за јединство нашег народа. Говорио је и у Уједињеним нацијама. Примао је, дочекивао и одликовао многе представнике других држава што је свакако допринело и положају Србије и Републике Српске у свету. Завршио је вековни сан нашег народа – Храм Светог Саве, и управо ће у њему почивати. Данас смо у вечност испратили једног скромног човека непоколебиве вере у Господа али и у нас, његов народ.
У Спомен-храму Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, у коме јe било изложенo тeло блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја, у недељу 22. новембра 2020. године, служена је света заупокојена Литургија са опелом после чега је тело блаженопочившег Патријарха сахрањено у крипти овог храма.
