НЕУОЧЕНА ПАРАЛЕЛА ЕСТЕРГОМСКОГ ПОРТАЛА И СТУДЕНИЦЕ
БРАНКА С. ИВАНИЋ
(НАРОДНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД)
Оригиналан научни рад УДК: 73.04(497.11) “11“
АПСТРАКТ: У тексту се наводе актуелне интерпретације иконографског програма портала цркве Успења Богородице у Студеници и портала катедралне цркве св. Абеларда у Естергому. Мада је у ранијој литератури сличност ова два портала позног 12.века запажена, новија литература је оспорила њихову међусобну зависност. Овај рад уводи досад неуочене детаље са портала у Естрогому и упоређује их се представама људских фигура-конзолана источној трифори студеничке цркве.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Стефан Немања, Студеница, портал, трифора, Естергом, Угарска
Једно од ремек дела српске средњовековне уметности, од 1986. на Листи светске уметничке баштине, гробна црква Успења Богородице, оснивача српске династије, великог жупана Стефана Немање у манастиру Студеница, који је одпочетка 13. века у рангу архимандрије, репрезентује посебан градитељски и уметнички стил у средњовековној Србији 12-14.века који се назива рашки. Мада оригиналан, рашки уметнички правац одређен је пре свега складним преузимањем византијске организације унутрашњег и спољашњег архитектонског простора грађевине центалног типа са једном или више купола. Лице фасаде изведено је каменом оплатом која јеу случају високог ранга као Студеница, мермерна, украшена клесаним секцијама, карактеристичним за споменике ван-византијског културног круга. Студије о клесаном украсу Студенице откриле су читав низ мање или више блиских аналогија на подручју Апулије, јужне Француске и источног Јадрана. Ни за једну од пронађених аналогија није било могуће утврдити непосредну иконографску или стилску везу са студеничком пластиком.[1] Јужни портал Богородичине цркве у Студеници посебно је привлачио истраживаче како због стила и иконографије, тако и због своје лепоте (сл. 1).
Катедрала естергомске надбискупије посвећена св. Абеларду, са своје стране, позната је само по слици документарног карактера њеног чувеног портала, Porta Speciosa, непознатог мађарског уметника 18. века и невеликом броју фрагмената и била препозната као носилац утицаја византијске градитељске културе (сл. 2).
Слика 2.
Мађарске истраживаче је на ту помисао наводила прво, раскошна техника камене инкрустрације која је могла бити византијске провенијенције и, такође од великог значаја, представа Богородице на престолу иконографског типа Никопеје у тимпанону портала. (Bogyay, 1951, стр. 85-129) Из редова српских истраживача наставило се са тражењем метафоричког модела који би открио функционални и литургијски смисао ове раскошне целине.
Монументални портал естергомске катедрале био је, по својој архитектоници, типично романички. Северно и јужно од портала налазиле су се две дубоке и високе нише. Оне са порталом чине једну целину и по распореду површина, по декоративној пластици капитела и по иконографској концепцији ликовних представа. У тимпанону се налази у центру, Богородица типа Никопеје (Престо Слова), која седи на богато украшеном престолу држећи Христа пред грудима. Лево и десно од њихових глава лебди по херувим. Лево од Богородице се налази св. Адалберт са дечком који држи кадионицу, десно св. Стефан, мађарски краљ, иза којег стоји војник са исуканим мачем, византијски стратор. Испод тимпанона, на проширеном надвратнику у центру су црвени точкови кола на којима се вазноси пророк Илија у Језекиљевој визији (1,16), са једним херувимом са сваке стране. У продужетку, у проскинезу постављени су са северне стране надбискуп Естергома Јов, праћен представом базилике и јужно краљ Бела III уз којег је постављен симболичан приказ града. (Ћоровић-Љубинковић, 1975, стр. 396)
Светозар Радојчић је препознао у тимпанону естергомског портала приказ поделе на духовну и световну власт и уопредио га са два споменика, истина, нешто млађе српске уметности: фреско декорацијом у тимпанону цркве св.Богородице Перивлепте у Охриду (1294) и фреском изнад улаза у цркву Вазнесења манастира Жича, седиште Архиепископије Српске Православне цркве (почетак 14. века). Утврђено је да је литургијски извор за ова два ликовна ансамбла у Србији, текст св. Јована Дамаскина, Божићна химна посвећена Богородици која се велича јер је родила Бога-Слово, коју су пророци наговестили. (Radojčić, 1952, стр. 256-366) На све три целине распоређене су фигуре пророка; у Србији пророци носе мале ликовне атрибуте, префигурације Богородице, у Естергому свитке са текстовима пророштава. (Исто, стр. 259) Ипак, постоји битна разлика. На два српска примера из времена владавине краља Милутина (1282-1321) централна представа Богородице је окружена представницима световне и духовне власти у литургијском тренутку где је нагласак на латреавичком моменту, изливању милости, док се на естрогонском порталу представници духовне и световне власти у тренутку инвеституре препоручују милости Богородице пред симболичним изразом есхатолошке извесности, пламеним колом Језекиљеве визије.
У још једном раду српске историје уметности пошло се корак даље па је естергомски портал доведен у директну везу са порталом Студенице. Истинска сличност у ритмичном низању архиволти око портала, позиционирању фигуре Богородице, анђела, фигурама лавова које фланкирају улаз, водиле су закључку да су оба ктитора, мађарски краљ Бела III, зет цара Манојла Комнина, који је извесно време живео на двору у Константинопољу ктитор две градитељске фазе естрогонске катедрале, и велики жупан Стефан Немања ктитор Студенице, боравећи у Цариграду на двору цара Манојла Комнина готово у исто време, пренели у своје средине део сјаја и раскоши константинопољске архитектуре. (Ћоровић-Љубинковић, 1975, стр. 397)
Изузетна композиција портала у Студеници, финих сразмера, са богатом рељефном декорацијом пажњу заокупља колико лепотом толико и својим романичким изгледом. Упоређујући само портале, естергомски и студенички, прва архитектонска сличност је прилично уопштена: то је сличност два савремена романска портала на црквама обложеним плочама од полираног мермера у редовима. Једина карактеристичнија аналогија била би у горњим партијама портала где је однос архиволти оба портала и лукова дубоких ниша у Естергому, као и онај над порталом и над бифорама у Студеници скоро идентичан. Аналогије се могу повући још у типу и постављању Богородице и положају анђела у Естергому и арханђела Михајла и Гаврила чије су се старословенеке сигнатуре у Студеници сачувале. Уместо представа светитељских и историјских личности, симболичне представе Језекиљеве визије и пророка у Естрогону, студеничкој Богородици су придодате рељефна представа Христа на престолу са унутрашње стране надвратника и по шест апостола са сваке унутрашње стране довратника. Чеоне стране надвратника и довратника украшене су бујном биљном орнаментиком у коју су уплетене животиње, птице, фантастичне животиње и симболичне представе. Литература о пластици Богородичине цркве је изузетно обимна, настала у многобројним трагањима за њеним пореклом или узором. Многобројни споменици западно-европске романике и ране готике увек недовољно личе на студенички портал.
Само четири године након рада М. Ћоровић-Љубинковић, објављен је рад најпозванијег истраживача естергомског портала Е. Маросија. Након исцрпног претресања питања колико је уопште Бела III био носилац византијског утицаја а колико је то мишљење резултат затамњивања извора извршеног у каснијим хроникама, аутор је убедљивом стилском анализом показао да естрогонски портал у потпуности по стилу зависи од споменика северо-западне Француске друге половине 12. века. Техници и стилу израде камене инкрустрације овај аутор налази примере у уметничкој продукцији области Маас. Осим што је разрешио питање стилске провенијенције, овај аутор је убедљиво показао, тумачећи и многобројне натписе и стихове ове композиције, да је молитвена сцена естрогонског портала типична западна представа Другог доласка са алузијом на Христову смрт на крсту. (Marosi, 1979, стр. 62) Фигури Богородице на трону је нађено мноштво аналогија, при чему је најближа декорацији јужног портала западне фасаде катедрале у Chartres-у где се она представља у функцији медија-тора оваплоћења, доведеног у исту раван са Другим доласком. (Исто, стр. 64-65) Положај краља Беле III и надбискупа Јова, по мишљењу овог аутора не представља донаторску формулу већ сведочи о подели световне и духовне власти чиме је био приказан и основ унутрашње политике Беле III који је у Угарској поставио основе цезаро-папизма. (Исто, стр. 65-69) Изузетно је значајно тумачење које у тематски центар естрогонског портала не поставља фигуру Богородице већ као централну представу у целој архитектоници украса сагледава Христа којем је маријанска иконографија само оквир. Пророци и апостоли распоређени око естергомског портала носе, како је показано, онај ниво у значењу целог украса а који се односи на његову најважнију тему – traditio legis, предају закона, легитимност црквених прерогатива, институција којима је сам Христос установио харизматично порекло клерикалне и следствено моделу јединства, световне власти.
Неколико година касније, независно од овог рада којим је у потпуности удаљена веза Естрогона и Студенице, отишло се још један корак даље у тумачењу студеничког портала. Фигура Христа и апостола распоређених са унутрашње стране надвратника и у довратницима студеничког портала добили су ново тумачење. За разлику од оних истраживача који су у фигури Богородице на престолу видели смислени стожер иконографске поруке, аутор нове интерпретације на основу бројних ликовних аналогија и књижевних текстова, у студеничком Христу не види Христа-Судију како су га до сада схватали бројни интерпертатори овог портала, већ Христа који на апостоле, као и на бројним романичким и рано-готичким порталима Француске и Угарске, преноси харизму духовне супрематије. (Тодић, 1994, стр. 20-22) Тема Оваплоћења била је на порталу Студенице допуњена другом великом темом: оснивањем хришћанске цркве и ширењем Христове науке у све крајеве света, приказане преко Христа на престолу са отвореном књигом и апостолима са свицима. (Исто, стр. 22)
Естергом и Студеница нашли су се, међусобно независно, на линији до које су допирали таласи ране готике.
Једном запажена непосредна веза естергомског и студеничког портала могла је да буде препуштена забораву. Чињеница је ипак да су аналогни примери за оба портала нађени у групи споменика чија се географска распрострањеност, у радовима оба истраживача, Енсија и Тодића, сусреће на линији Италија, Француска, Баварска, Подунавље.
Изузетно прецизан увид у изглед оригиналног документа, колорисани архитектонски цртеж естрогон-ског портала која се чува у Музеју града Естергома, омогућио је да се обрати пажња на ситне фигуре које нису поменуте нити коментарисане у литератури која је била приступачна приликом писања овог рада.
Са северне и јужне стране естрогонског портала, на крајњој спољашњој ивици комплетне архитектонске целине налазе се ситне, полуклечеће фигуре одевене у одећу која изгледа као монашки хабит (сл. 3).
Слика 3. и 4. и 6.
Ни једној се није сачувала глава (сл. 4). Начин на који су насликане, могао би упућивати да су у питању женске фигуре, већ у време настанка цртежа естергомског портала, оштећене у толикој мери да није могуће разазнати нешто више, осим да им недостају и руке. Ипак на увећаном снимку десне фигуре, као да се назире пластични приказ копче на редовничком опасачу. Ове две мале фигуре подсећају на конзоле које фланкирају источну трифору манастира Студеница (сл. 5).
Како архитектонски пластични украс у целини, тако и ове две конзоле студеничке трифоре дуго заокупљају пажњу историчара српске средњовековне архитектуре и пластике (сл.6). Према најновијим тумачењу, заправо даљој проради једног од предложених решења, (Милошевић, 1990, стр. 3-18) нарочито након детаљне анализе сваке појединачне фигуре, којима такође недостају главе, у фигурама-конзола студеничке трифоре препознате су фигуре Доброг и Лошег монаха познате према јединственој минијатури рукописа ерлангенске библиотеке на којој су приказане две стазе, две особе на њима, као избора два живота – пут ка Небеском Јерусалиму и пут ка граду Сотоне. Човек који се упућује путем означеним називима врлина одевен је скромно у монашку хаљину као фигура, опасана монашким опасачем, на северној страни студеничке трифоре, док је особа на путу порока одевена у материју у којој се као и на фигури са јужне стране студеничке трифоре може препознати скупоцено крзно. (Ђурић, 1989, стр.8-13) Идентична студеничкој је и источна трифора манастира Дечани (око 1335-40), где се такође, нису сачувале главе представљених особа. (Ђурић, 1989, стр. 7, н. 1) Појава ових представа – персонификација у Студеници протумачена је јачањем утицаја пропо-ведничке прозе и дуалистички опредељених концеп-ција које су обележиле трансформацију религиозне свести Запада у 12. веку. (Ђурић, 1989, стр. 11-13; Obrist, 1986, стр. 35-63)
У светлу нових интерпретација, лако се запажа да је на два посматрана портала испољена идеја о небеском пореклу како световне тако црквне власти. У случају угарског споменика нагласак је на подели ове две власти. Можда ће будућа истраживања расветлити смисао нејасних фигура које се налазе на са обеју страна портала у Естрогому и оних које красе студеничку трифору. Јединственост културног простора средњовековних европских земаља често није јасно сагледива. Са становишта савременог истраживања историје уметности средњег века у Европи, током процеса сагледавања чињеница које помажу да се разуме и вреднује уметничко дело, његова припадност култури источне или западне провенијеније, по важности долази тек након чињенице да то уметничко дело припада пре свега средњем веку.
Литература
Bogyay Т. (1951). L´iconographie de la „Porta Speciosa“ d´Esztergom st ses sourcesr d´inspiration . У: Revue des études byzantines 8, Paris.
Ђурић С. (1989). Студенички портал и олтарска трифора . У: Саопштења 20-21 (1988-89), Београд.
Marosi Е. (1979). Esztergom zwischen Ost und West : У: Зборник за ликовне уметности Матице српске 5, Нови Сад
Милошевић Д.(1990): Богородичина црква у Студеници. У: Зборник Народног музеја 13, Београд.
Obrist В. (1986). Image et prophétte au XIIe siècle: Hugues de Saint-Victoret Joachim de Flore У: Mélanges de l´école française de Rôme, Moyenage – temps modernes, tome 98, 1.
Radojčić S. (1952).Die „Porta Speciosa“ in Gran und deren serbische Parallen, Beiträge zur äleren europäischen Kulturgeschichte 1.Festschrift für Rudolf Egger, Klagenfurt.
Тодић Б. (1994). Представа Христа са апостолима на за-падном порталу Студенице. У: Саопштења 26, Београд.
Ћоровић-Љубинковић М. (1975). Естрогонски западни портал и Студеница. У: Зборник Народног музеја 8, Београд
[1] Библиографија радова посвећених Студеници: Благо манастира Студенице, Београд 1988, скулп-тура, 348-354 белог, сивог и црвеног мермера, (Ћоровић-Љубинковић, 1975, стр. 395-396; Marosi, 1979, стр. 56-59)
