Сећање на блаженопочившег Епископа Саву Вуковића

Дана 17. јуна 2021. године, навршило се двадесет година од упокојења Епископа шумадијског Саве Вуковића. Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Господин Лукијан служио је у темишварској саборној цркви парастос свом духовном оцу и учитељу блаженопочившем Епископу Сави, који је био и дугогодишњи администратор Темишварске епархије.

Након одслуженог парастоса Владика Лукијан је између осталог о блаженопочившем Епископу Сави рекао:
„Сећајте се учитеља својих и угледајте се на њих. Ево, двадесет година како је отишао у вечност и добио вечно блаженство наш учитељ и наш архијереј, велики стуб наше Цркве – Владика Сава, администратор Темишварске епархије. У смутно и у тешко време када се није могло замислити да ће се овде појавити српски архијереј, Владика Сава је разбио ту гвоздену ограду која је делила Румунију од слободног света и дошао је у нашу богоспасавану Епархију темишварску која је била на издисају и отписана, и удахнуо јој нови живот. Ми који смо јели хлеб у његовој кући, који смо слушали његову науку треба да се угледамо на тога нашег духовног учитеља који је заиста волео ову епархију. Сведоци сте ви који сте га знали и сведок сам, шта је Владика Сава учинио за Епархију темишварску. Пре њега није могло да се дође, инкогнито су долазили Владика Висарион Костић и Владика Иринеј Ћирић пре Другог светског рата. Од онда па до Владике Саве била је велика празнина. Црква без поглавара, без родитеља, обезглављена и препуштена сама себи. Јадан народ и његови пастири сналазили су се како су могли док није дошао он – велико светило и велики стуб. Ја сам говорио само о његовом делу овде у Темишвару, а о томе би могло много и много да се пише. Свештеници које је рукоположио и ја којег је замонашио, рукоположио и хиротонисао за епископа знамо и треба да памтимо и причамо о његовом делу. Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи а историчари да запишу златним словима. Није постао патријарх али је био водећа личност живота и курса наше Свете Цркве. Био је потпора и ступ православља уопште и поштован широм света. Ево, две деценије како је отишао са овог света а као да је јуче био овде са нама. Код Господа је један дан као хиљаду година, и хиљаду година као један дан. Ми људи овде у овој војујућој цркви да наставимо путем којим је он ишао. Владика Сава никоме никада на сенку није стао али је зато верно остао уз омофор Светог Саве и верујемо да је и сада у вечности пред Христом у реду великих архијереја и многих светих из рода нашега. Нека му Господ подари вечност а нама незаборав на великог родитеља, учитеља и архијереја.“