Свети Андроник је припадао седамдесеторици тзв. „малих апостола“ које је Христос одабрао после „дванаест великих“ апостола и послао „по два“ по целом свету да проповедају (Лука 10,1).
Да су Андроник и Јунија постали хришћани пре Павла потврђује и сам апостол Павле речима „..који пре мене повероваше у Христа..“ (Рим.16,7). Подсетимо се да је Павле примио хришћанство тек после смрти Светог Архиђакона Стефана, а у време кнеза Арете Четвртог (владар у Сирији од 9. године п.н.е. до 40.године по Христу). Павла је крстио апостол Ананија из Дамаска, такође један од 70 апостола.
Павле је имао доста сродника, међу њима и једну сестру удату у Јерусалиму, а чији син је посетио ухапшеног ујака Павла и известио га о завери 40 људи који су се заклели да неће ни јести ни пити док не убију Павла.
Андроник, рођак Павлов, будући из угледне и богате породице из Тарса, од племена Венијаминовог, могао је стећи солидно знање као и Павле, пре свега од јеврејских учитеља „рабина“. Уз знање свог матерњег јеврејског језика, говорио је званичне језике царства: латински и грчки, а за успех проповеди у Норику и Панонији говорио је и језиком Келта.
Међу Павловим рођацима је и Јунија, свакако сестра Андроникова, јер да је супруга, тада би Павле по свом обичају поздравио њихову „домаћу цркву“.
Павле је био римски грађанин, рекавши једном „ја сам рођен у њему“ тј. у статусу слободног римског грађана (в. Дела 23,25-28), а како је Андроник Павлов сродник, свакако да је и Андроник имао статус римског грађана. Ту се слажу Свето Писмо и Свето Предање по којима је Андроник након Христове смрти и васкрсења (33. г.) као слободан римски грађанин отишао у Рим да проповеда, а могао је слободно путовати и по целом Римском царству.
Андроник и Јунија су по заповести Христовој да шире Еванђеље „два по два“ (види Лк.10,1) мисионари у Риму 57.год. (Римљанима 16,7), јер је у том граду била велика заједница Јевреја. Да су још пре доласка цара Клаудија на власт (41-54.г.) били већ у Риму морали би тај град напустити 48. године када је цар Клаудије прогнао све Јевреје из Рима. Након доласка Нерона на власт (54.г.) Јевреји су могли да се врате у Рим. Тада су и Андроник и Јунија у Риму па су и они са осталим хришћанима примили посланицу и поздрав од свога сродника Павла 57. године
Приликом провођења ухапшеног Павла у Рим пред цара, на којег је апеловао током суђења (в. Дела 25,11), Павле је (после бродолома на Малти) дошао у Рим 61. год. и ту је остао до 63.године. Испред града су га дочекали римски хришћани, а и успут где је пролазио сусретао се са њима. У Риму је дакле било јудео-хришћана а и Римљана који су примили хришћанство. Међутим, Андроник и Јунија тада већ нису у Риму. Напустили су га између 57. и 61. године и мисионарили по Империји, а пре свега по провинцијама Норику и Панонији. Путовали су лако и неометано јер су имали статус „слободних грађана“ Империје.
Апостоли су најрадије бирали градове да проповедају, а познати градови у том делу Империје су: Птуј (Poetovio), Цеље (Celeia), Вирунум (Virunum) код Целовца, у Аустрији, Карнунтум (Carnuntum – Bad Deutsch-Altenburg) у Доњој Аустрији, Сопиане (Sopianae) – данашњи Печуј, Сирмиум (Sirmium)- данашња Сремска Митровица, Савариа (Savaria) – данашњи Сомботхељ (Szombothely) на западу Мађарске, недалеко од границе са Аустријом, Аквинкум (Aquincum), данас предграђе између Пеште и Сентандреје, Виндобона (Vindobona) – данашњи Беч.
Археологија потврђује присуство хришћана у овим значајним градовима Римске империје већ у 1. веку, што говори да је мисија Андроника и Јуније на овом простору уродила плодом.
Попут Варнаве и Павла (Дела 14,23) и Андроник је рукополагао презвитере и постављао старешине и епископе за цркве које је оснивао (упореди: Дела 20,28; Филипљанима 1,1; Прва Тимотеју 3,2; Титу 1,7; Прва Петрова 2,25).
О крају мисије и кончини Андроника и Јуније говори Свето Предање, по којем су они пострадали у време Нероновог прогона хришћана. Андроник је као римски грађанин и попут сродника Павла, посечен мачем.
Мошти ових просветитеља Норика и Паноније су пронађене у месту званом Евгенија близу данашњег Цариграда, а увреме цара Аркадија (395-408).
Епископ будимски Лукијан
Српска православна црква прославља Св. Андроника и Јунију 17. / 30. маја, а благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана и старањем печујског свештеника Милана Ерића овим светим угодницима Божијим и панонским просветитељима у древном хришћанском град Печују посвећеним им је нови храм који је освештао блаженопочивши Патријарх српски Иринеј 2015. године.
Тропар апостола глас 3.
Апостоли свети Андрониче и Јунија, молите милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Кондак глас 2.
Андроника апостола Христовог похвалимо, као звезду пресветлу, јер је светлом богопознања обасјао народе, а са њиме беше и премудра Јунија, ревнитељка у благовести Христовој, и зато им кличимо: сродници Павлови молите непрестано Христа Бога за все нас.
