Празник Вазнесења Господњег је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо, а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет.
Када Хришћанство говори о Небу онда ту уопште није реч нити о каквом вангалактичком пространству, нити о каквом непознатом космосу. Реч је о Небу које нам је вратио Христос. О Небу које смо изгубили у свом греху и гордости, у својим земаљским и искључиво земаљским наукама и идеологијама. Реч је о Небу које нам је Христос поново открио, даровао и вратио да буде наше. Небо то је Царство вечнога живота, Царство истине, добра и лепоте. Небо – то је пуно одухотворење човека. Небо – то је Царство Божије, то је победа над смрћу, то је тријумф љубави и знања, то је она апсолутна чежња за коју је у Јеванђељу казано: „Што не виде око, и не чу ухо, и што не дође у срце човеку, то је Бог припремио онима који Га воле“.
На празник Вазнесења Господњег (Спасовдан), 02. јуна 2022. године, свету архијерејску Литургију поводом славе Саборне цркве у Темишвару служили су Високопреосвећени митрополит брегалнички г. Иларион из Македонске православне цркве – Охридске Архиепископије и Преосвећени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан. Високопреосвећеним архијерејима је саслуживало свештенство и монаштво Темишварске и Будимске епархије, протојереји-ставрофори: Маринко Марков, Стојан Петровић, Мирослав Стојков и Мирослав Драган; игуман Јустин (Стојановић); протојереји: Јоца Несторовић, Благоје Чоботин и Зоран Остојић, јеромонах Варнава (Кнежевић), протонамесник Зоран Мајкић, протођакон Миодраг Јовановић и ђакон Стефан Милисавић. Посебно благољепије величини празника је допринело и појање чланова Хора Саборног храма под диригентском управом г. Јоце Бугарског. Поред верног народа, светој литургији су присуствовали и високи гости: г. Владан Тадић, генерални конзул Р. Србије у Темишвару и г. Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и српски посланик у Парламенту Румуније.
Овом светом Литургијом, првом после ступања у канонско и евхаристијско јединство СПЦ и МПЦ после Литургије помирења у храму Светог Саве у Београду и у саборном храму Светог Климента у Скопљу, пројављена је братска љубав, јединство и давнашња жеља наших народа да будемо једно у Господу.
О значају празника Вазнесења Господњег је беседио протојереј Зоран Остојић, архијерејски намесник будимски.
На крају свете Литургије, Владика Лукијан је верном народу Темишвара представио високог госта митрополита Илариона из Македонске православне цркве, говорећи о историјским везама нашег православног народа на просторима Македоније. Између осталог, госту је заблагодарио на прелепом дару: комплету архијерејских одежди, израђених у кројачкој радионица у Охриду. Високопреосвећени митрополит Иларион је срдачно заблагодарио Преосвећеном Епископу Лукијану, који је упутио први званични позив за заједничко служење једном од архијереја МПЦ-О.А.
По речима Високопреосвећеног, данашње евхаристијско сабрање је историјски догађај пројаве братске љубави и залог за будућа времена у којима ћемо у све векове заједнички, у великој породици свих православних прослављати нашег Спаситеља.
Митрополит Иларион је овом приликом пренео и поздраве Његовог Блаженства Архиепископа охридског и македонског г. Стефана, иначе школског друга нашег Владике Лукијана. Високом госту су уручени и пригодни поклони.
Уследио је литијски опход око светог храма, уз читање прописаних јеванђелских зачала, кропљење освећеном водом као и молитвени помен свим упокојеним оснивачима, ктиторима, приложницима и свештенослужитењима саборног храма.
На страницама летописа Саборног храма додајемо још један запис као потврду и сведочанство мисије Цркве Христове, нераскидиве заједнице љубави Бога и људи.
ФОТО: Горан Пантин.
