Прослава јубилеја – 1700 година од Првог васељенског сабора
У суботу пред празник Светих Отаца Првог васељенског сабора, 31. маја 2025. године у Печују, граду са ранохришћанском традицијом, свечано је прослављен велики јубилеј целог хришћанског света – 1700. година од Првог васељенског сабора који је одржан у Никеји 325. године.
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит будимски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију на темељима базилике из 4. века која се налази у оквиру археолошког и музејског центра „Cella Septichora“ познатог по ранохришћанским старинама из 4. века као што су базилика, гробнице и рано зидно сликарство.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Методије Марковић, игуман манастира Српски Ковин, протосинђел Варнава Кнежевић, секретар Епархије будимске, синђел Митрофан Гајић, духовник манастира Грабовца, протонамесник Јован Бибић, парох сантовачки, јереј Милан Ерић, парох печујски, протођакон Андраш Штријк и ђакон Стефан Милисавић.
У току свете Литургије, узнесене су молитве Господу на црквенословенском, српском, грчком, мађарском и латинском језику, а такође је прочитан и Никејски символ вере, у спомен на Први васељенски сабор.
Високопреосвећени Митрополит се на крају свете Литургије обратио сабранима подсетивши на значај Првог васељенског сабора који је ударио темеље данашњој цркви и пројавио саборност тј. јединство цркве на васељенском нивоу.
„Први васељенски сабор је дакле хришћанској цркви поставио јасне темеље по питању учења, исповедања вере али и по питању институционалне организованости цркве о чему нам сведоче канони овог сабора и управо је у томе његов немерљив значај на васељенском нивоу. Први васељенски сабор је био заправо пројава саборности хришћанске цркве и образац постизања јединства по свим важним питањима црквеног живота. Он је био пројава речи – Да будемо сви једно у Господу. Међутим, почеци саборности јесу и увек ће бити искључиво у светој Литургији као заједници многих сједињених истом вером у Бога, а који се на врхунцу свете Литургије сједињују управо са самим Господом Исусом Христом причешћујући се његовим Телом и Крвљу.
Православна црква је установила празник Светих Отаца Првог васељенског сабора који се увек обележава у недељу пред Духове, односно у VII недељу по Васкрсу. Ове године Недеља Светих Отаца Првог васељенског сабора се слави 01. јуна, а ево ми у сусрет празнику Светих Отаца, на овом древном и светом месту благодарећи доброти бискупа печујског и градске управе Града Печуја и овдашњим домаћинима, творимо дело спасења, Христово дело, свету Литургију кроз коју нам се Тајна над тајнама, Тело и Крв Христова дају и тако постајемо причасници Царства Небеског.
Нека би дао Господ да се по узору на Свете Оце Првог васељенског сабора и ми сабирамо тамо где је Христос увек присутан а то је на Светој Литургији и да на тај начин пројављујемо саборност и јединство како међу нама, тако и нас самих са Христом Господом. Амин.“ – нагласио је Митрополит Лукијан.
Овом приликом на поклоњење су донесене мошти Светог Атанасија Великог, сведока и активног учесника Првог васељенског сабора и једног од највећих теолога хришћанске цркве. Такође, на целивање је изнесена и икона Светих Отаца Првог васељенског сабора посебно насликана за ову прилику.
На самом крају Његово Високопреосвештенство је захвалио Бискупији печујској и Граду Печују а Ранохришћанском археолошком и музејском центру „Cella Septichora“ као домаћинима сабрања уручио је захвалницу Епархије будимске.
Прослави великог хришћанског јубилеја – 1700. годишњице од Првог васељенског сабора присуствовали су бискуп печујски г. Ласло Фелфолди, градоначелник Печуја г. Атила Петерфи и Светлана Станковић, конзул Републике Србије у Будимпешти као и г. Владимир Гак, председник Привредне коморе Војводине и др Предраг Мандић, испред Црквене општине печујске.
Овом приликом Високопреосвећени Митрополит је са свештенством обишао археолошко налазиште и музеј хришћанских старина, као и катедралну цркву у Печују.
Фото: Предраг Мандић
