У петак, 15. августа 2025. године, на позив свештене обитељи Бенедиктинске опатије Тихањ, Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан, на празник Успења Пресвете Богородице по Грегоријанском календару, присуствовао је празничном мисном сабрању поводом прославе манастирске славе.
Мису је служио тихањски опат Јеромош Михаљ са више свештеномонаха и у присуству бившег главног опата Панонхалме бискупа Астрика Версеги.
У току празничне мисе, након Јеванђеља, тихањски монах Самуел Гал је положио сталне монашке завете, добио монашки кукул – свечану хаљину са дугим рукавима и капуљачом те потписао заклетву.
У току празничне мисе поводом посете Митрополита будимског г. Лукијана хор тихањске опатије отпевао је литургијску песму „Тебе појем“ док је остатак мисе био на мађарском језику.
Опатија Тихањ једна је од најзначајнијих монашких насеобина у Мађарској. Њен назив је словенског порекла. Припада Бенедиктинском монашком реду који је основан у првој половини 6. века. Оснивач реда био је Свети Бенедикт Нурсијски (480-547) који се у Православној цркви прославља 27. марта. Свети Бенедикт је основао монашки ред на основу искуства египатске и сиријске монашке традиције и искуства источних светих отаца, утемељивача монаштва. Тихањ је у 11. веку основао мађарски краљ Андрија Први, који је крштен у православној вери. Његова жена била је Анастасија Јарославна, ћерка великог кнеза Кијевске Русије Јарослава Мудрог. Краљ Андрија је и сахрањен у својој задужбини у Тихању 1060. године.
Бенедиктински монаси у Тихању, по „Правилу Св. Бенедикта“ према којима се владају, негују и источну традицију духовности, светоотачка учења, житија светих, уредбе за монашки живот и правила Светог Василија Великог и источних отаца цркве.
