У четвртак, 30. априла 2026. године, у организацији Епархије будимске, Српског црквеног музеја у Сентандреји и Центра за религијске студије Филозофског факултета Лоранд Етвеш у Будимпешти (ЕЛТЕ) у свечаној сали Филозофског факултета мађарској академској јавности представљена је монографија Православни манастир Грабовац аутора др Ксеније Голуб.
На самом почетку присутнима су се обратили Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан и проф. др Давид Бартуш, декан Филозофског факултета ЕЛТЕ Универзитета.
Модератор програма је био доцент др Миклош Иштван Фелдвари, шеф катедре.
У свом обраћању Митрополит будимски г. Лукијан истакао је вишеслојни значај манастира у историји српског народа, нагласивши да они нису били само места молитве, већ и кључни центри духовног, културног и националног идентитета. Подсетио је да су у манастирима настајала дела писмености, уметности и историјског памћења, те да су управо они очували свест о припадности и у временима највећих искушења.
Посебну пажњу посветио је манастиру Грабовцу, који је описао као значајно духовно уточиште и културно-уметничко средиште Срба у Мађарској. Истичући његову историјску улогу, нагласио је да је ова светиња вековима била место сабирања, стваралаштва и тихог, али снажног сведочења вере кроз уметност, архитектуру и живо предање.
Говорећи о самом догађају, Митрополит је указао да представљање монографије и изложбе фотографија превазилази оквире уобичајене културне манифестације, јер доноси сведочанство једног времена, народа и вере. Посебно је нагласио значај чињенице да се овај програм одржава у академском окружењу, чиме духовно и културно наслеђе Српске православне цркве постаје део ширег научног и културног дијалога.
Монографију је описао као „памћење сабрано у корице“, које чува од заборава историју и духовни пут народа, док је фотографије оценио као снажно визуелно сведочанство живота Цркве и народа, које у пролазним тренуцима открива трајне вредности. Указао је да овакви пројекти подсећају на одговорност очувања културног наслеђа и преношења идентитета будућим генерацијама.
На крају, Митрополит је изразио благодарност свима који су допринели организацији догађаја, посебно истичући професора емеритуса Балажа Дерија, нагласивши да њихов труд представља не само културни, већ и духовни допринос.
У поздравном говору декан Филозофског факултета Универзитета „Етвеш Лоранд“ др Давид Бартуш истакао је значај сарадње академских и црквених институција у очувању и проучавању духовног и културног наслеђа. Поздрављајући присутне у име Факултета, подсетио је да ова установа, као једна од најстаријих и најугледнијих високошколских институција у Мађарској, баштини традицију која сеже до оснивања Универзитета те да је током векова била кључно место развоја хуманистичких и друштвених наука у средњој Европи.
Посебно је нагласио улогу Центра за религијске студије Филозофског факултета, који представља важну научно-истраживачку платформу за интердисциплинарно проучавање религије, повезујући историјске, филолошке, теолошке и културолошке приступе. У том контексту, истакао је да Катедра за религије и хебраистику има значајно место у оквиру Факултета, бавећи се проучавањем јудаизма, хришћанства и других религијских традиција, као и језика и култура које су са њима повезане, чиме доприноси ширем разумевању духовне баштине Европе.
Осврћући се на сам догађај, декан је указао да промоција књиге др Ксеније Голуб о православном манастиру у Грабовцу, као и пратећа изложба фотографија Ивана Јакшића, представљају пример успешног повезивања научног рада, уметности и црквене традиције. Истакао је да овакви пројекти доприносе бољем разумевању српског културног наслеђа у Мађарској и његовом укључивању у шири европски културни контекст.
У закључку, нагласио је да је мисија савремених академских институција не само у истраживању, већ и у неговању дијалога између култура и традиција, те да управо овакви догађаји сведоче о живој и плодотворној сарадњи између универзитета и Цркве.
Професор емеритус др Балаж Дери говорио је о Литургији, црквеном појању и менталитету у српској црквеној култури.
У свом обраћању на промоцији књиге, професор Дери је говорио о дубоком личном и научном искуству у проучавању православног литургијског појања, истичући његову духовну, историјску и културну вредност. Посебно је нагласио да је аутентично црквено појање нераскидиво повезано са живим искуством богослужења, те да се његова суштина не може у потпуности разумети само кроз теоријску анализу или нотне записе.
Осврнувши се на своја истраживања широм различитих хришћанских традиција – од источних до западних – указао је на богатство и разноликост литургијских облика, али и на заједнички духовни корен који их повезује. Посебно је истакао значај српске појачке традиције, која је, иако често преношена усменим путем и подложна варијацијама, сачувала своју аутентичност и духовну снагу.
Професор Дери је указао на улогу појединаца – појаца и свештенослужитеља – у обликовању и преношењу традиције, наглашавајући да унутар црквеног живота постоји равнотежа између предања и личног израза. Посебно је говорио о феномену различитих локалних варијанти појања, које не нарушавају јединство богослужења, већ га обогаћују.
У закључку, нагласио је да је литургијско појање пре свега молитва и сведочанство вере, а тек потом уметнички израз, позвавши на његово очување кроз живу праксу у Цркви, а не искључиво кроз академско проучавање.
Ауторка монографије историчарка уметности др Ксенија Голуб говорила је о раду на монографији уопште као и о улози фотографије у истраживању манастира Грабовца.
Ауторка монографије говорила је о самом процесу настанка овог дела, указујући да је рад на оваквој књизи дуготрајан и сложен, те да подразумева више фаза – од иницијалног истраживања и прикупљања грађе, преко систематизације и научне обраде, до коначног обликовања текста и визуелног материјала. Посебно је нагласила да се у свом раду ослањала на богату архивску и библиотечку грађу која се налази у фондовима Архива Епархије будимске и Архива САНУ у Сремским Карловцима, коју је настојала да сагледа из новог угла и у савременом научном контексту.
Говорећи о току рада, истакла је да је истраживање манастира Грабовца захтевало не само кабинетски рад, већ и непосредно присуство на терену, сусрете са простором, као и пажљиво посматрање и тумачење уметничких и архитектонских елемената. У том процесу, како је нагласила, посебно место има фотографија – не само као илустрација, већ као истраживачко средство које омогућава бележење, анализу и ново читање манастирског комплекса. Фотографија, према њеним речима, открива детаље који често промакну непосредном посматрању и помаже да се уочи унутрашња повезаност простора, уметности и духовног живота.
Ауторка је истакла да је циљ монографије био да се манастир Грабовац представи као целовита историјска, уметничка и духовна целина, те да се његово наслеђе сачува од заборава и учини доступним широј научној и културној јавности. У том смислу, нагласила је значај интердисциплинарног приступа, који повезује историју уметности, теологију, културологију и друге сродне дисциплине.
На крају, изразила је дубоку захвалност свима који су допринели настанку књиге – институцијама, сарадницима, стручњацима и пријатељима, чија је подршка, како је истакла, била од пресудног значаја за успешно окончање овог подухвата.
Историчар уметности др Силвестер Тердик говорио је о манастиру Грабовцу као о свеобухватном уметничком делу.
Иако је у новије време дошло до обнове монашког живота, др Тердик је нагласио да систематске и свеобухватне монографије о манастирима и даље представљају реткост, те да их често замењују публикације популарно-научног карактера. Насупрот томе, указао је на српску историју уметности као на пример континуитета и високих научних стандарда у изради манастирских монографија, што је послужило и као важан узор за дело Ксеније Голуб.
Посебно је истакао значај коришћења разноврсних извора у оваквим истраживањима – од архивске грађе и библиотечких фондова, до музејских збирки и теренских истраживања. Нагласио је да управо повезивање писаних извора са визуелним материјалом, као што су фотографије, омогућава целовитије разумевање историјског и уметничког наслеђа.
Говорећи о манастиру Грабовцу, др Тердик га је представио као пример „свеобухватног уметничког дела“, у којем се прожимају архитектура, сликарство, литургијски простор и духовни живот. Истакао је да управо таква целина захтева интердисциплинарни приступ, какав ова монографија успешно остварује.
У закључку, оценио је да представљена књига и пратећа изложба фотографија не само да доприносе научном сагледавању једног значајног споменика, већ и подстичу обнову интересовања за жанр манастирских монографија у ширем академском и културном простору
У завршници програма, др Коста Вуковић, историчар уметности, кустос и руководилац Српског црквеног музеја, представио је изложбу фотографија посвећену манастиру Грабовцу, његовим знаменитостима и уметничком наслеђу. Изложба, чији је аутор и фотограф Иван Јакшић, доноси визуелно сведочанство о духовној и уметничкој целини ове светиње, обухватајући како архитектонске елементе и ентеријер храма, тако и драгоцене уметнине и детаље који чине идентитет манастира.
Говорећи о значају изложбе, др Вуковић је истакао да фотографије не представљају само документарни запис, већ и аутентичан уметнички доживљај, који омогућава посматрачу да на нов начин сагледа лепоту и дубину сакралног простора. Посебно је нагласио да оваква визуелна сведочанства доприносе очувању и афирмацији српског културног наслеђа у Мађарској, повезујући научни, музејски и уметнички приступ.
Представљању монографије и отварању изложбе присуствовали су Њ.Е. Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије, као и професори и студенти факултета.
Фото: Иван Јакшић
