У недељу, 24. маја 2026. године, на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, просветитеља словенских народа, Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Сентандреји уз саслужење протојереја-ставрофора Војислава Галића, протосинђела Варнаве Кнежевића, архиђакона Инокентија Лукин и ђакона Стефана Милисавића.
После свете Литургије, поводом славе придворног параклиса посвећеног словенским просветитељима Кирилу и Методију, Митрополит Лукијан, о. Војислав Галић, о. Лазар Пајтић и ђ. Стефан Милисавић пререзали су славски колач у част ових великих богоугодника и светитеља који је у име сентандрејске заједнице припремила монахиња Катарина Марковић.
Света браћа своју главну улогу одиграли су приликом послања од стране византијског цара и цариградског патријарха да проповедају међу Словенима. Они су најпре отишли у Централну Европу, на просторе данашње Моравске и Чешке, где је њихова проповед имала великог успеха, те је народ почео масовно да прихвата православну веру. Њихова припрема за ово послушање огледала су у састављању словенског писма и превођењу богослужбених књига, како би народ могао да богослужи и разуме свету службу на свом језику. Тако Кирил најпре саставља прво словенско писмо глагољицу. Свети Кирил је написао словенско писмо, које данас називамо ћирилицом, а за западне Словене саставио је глагољицу. Тако од Светог Кирила потичу оба писма и ћирилица и глагољица. Ова Света браћа су преводила и богослужбене књиге на тадашњи говорни језик, као и Свето писмо. Можемо слободно рећи да су они поставили основе словенске писмености и културе, убрајајући ту све словенске народе: Србе, Русе, Бугаре, Хрвате, Словенце, Словаке, Чехе и Пољаке. Сви су они заједно као Словени примили православну веру од Светих Кирила и Методија.
