Поводом 19. септембра, када се у Мађарској обележавају Дани културног наслеђа, пажња јавности усмерава се на споменике, уметничка дела, историјске збирке и друге вредности које сведоче о културном и духовном животу различитих заједница. Овогодишњи Дани културног наслеђа одржавају се 19. и 20. септембра, у оквиру ширег европског програма посвећеног очувању и представљању културне баштине.
Тим поводом издвајамо једну од најзначајнијих драгоцености српске црквене уметности у Мађарској — дарохранилицу манастира Грабовца, која се данас чува у Српском црквеном музеју у Сентандреји.
Дарохранилица је настала око 1760. године, дело је непознатог златара са простора тадашње Угарске, а израђена је од сребра са позлаћеним апликацијама. Висока је 54 сантиметра. Њена посебност огледа се у архитектонском облику: изведена је као минијатурни храм и својом формом следи изглед грабовачке манастирске цркве. Читаву конструкцију носе четири фигуре анђела, чиме је додатно наглашена литургијска намена и сакрални карактер овог изузетног предмета.
Овај облик дарохранилице у Грабовцу има и знатно старију историјску паралелу. Грабовачки летопис бележи да је још 1593. године за манастир била израђена сребрна дарохранилица „по узору на храм“. Тај предмет није сачуван, али запис представља драгоцено сведочанство о уметничкој и литургијској традицији манастира већ крајем XVI века.
О значају дарохранилице из XVIII века сведочи и чињеница да је 2001. године представљена у Ватиканским музејима, на великој миленијумској изложби Hungariae Christianae Millennium – A Thousand Years of Christianity in Hungary, посвећеној хиљадугодишњем хришћанском наслеђу Мађарске. Изложба је отворена у октобру 2001. године и окупила је одабрана дела која су представљала различите слојеве хришћанске уметности и културе на простору Мађарске.
Дарохранилица манастира Грабовца тако сведочи не само о високом домету црквеног златарства XVIII века, већ и о вековном присуству, духовном животу и уметничком наслеђу Српске Православне Цркве на простору данашње Мађарске.
