У суботу, 26. септембра 2026. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Великом Семиклушу свечано је прослављена слава Епархије темишварске – Свети Јосиф Темишварски.
Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски и темишварски г. Лукијан, уз саслужење протосинђела Варнаве Кнежевића, протојереја-ставрофора Маринка Маркова, протојереја Далибора Миленковића, протојереја-ставрофора Василија Плестића, протојереја-ставрофора Стoјана Петровића, протојереја-ставрофора Дине Чокова, овогодишњег домаћина славског сабрања, као и архиђакона Инокентија Лукина, протођакона Миодрага Јовановића, ђакона Зорана Мутавског и ђакона Снежана Михаја, уз молитвено учешће свештенства и монаштва Епархије темишварске. Литургијско сабрање окупило је верни народ и још једном посведочило живо јединство и заједништво православних Срба у Румунији.
Свечаности су присуствовали Њ.Е. Ивана Јакшић Матовић, генерални конзул Републике Србије у Темишвару, градоначелник Великог Семиклуша г. Дануц Гроза, др Дејан Попов, заменик префекта Жупаније Тимиш, председник Савеза Срба у Румунији г. Огњан Крстић, портпарол службе за ванредне ситуације Тимишког округа Зорица Мирков, као и представници српских и румунских институција и бројни гости.
Овогодишња прослава епархијског патрона имала је и посебан јубиларни карактер, будући да је њоме свечано обележено тридесет година архипастирске службе Митрополита Лукијана на трону темишварских архијереја.
Наиме, 23. јуна 1996. године тадашњем Епископу славонском Лукијану поверена је управа над Епархијом темишварском са свим правима и дужностима епархијског архијереја. Тога дана блаженопочивши Епископ шумадијски др Сава (Вуковић), који је до тада управљао Епархијом (1980-1996), свечано га је увео у дужност и у трон темишварских архијереја. Иако се сама тридесета годишњица навршила у јуну ове године, Епархија темишварска је овај значајни јубилеј саборно обележила управо на дан прославе свога небеског заштитника, Светог Јосифа Темишварског.
Три деценије архипастирске службе Митрополита Лукијана представљају значајно раздобље у новијој историји Епархије темишварске. Дошавши у време када је црквени живот, услед вишедеценијских историјских и друштвених околности, био знатно ослабљен, Митрополит Лукијан је приступио обнови парохија и храмова, уређењу епархијске управе и васпостављању монашког живота у древним српским светињама.
Током протеклих тридесет година, као духовни отац и пастир повереног му народа, Високопреосвећени Митрополит старао се не само о обнови црквених здања и епархијских установа, већ пре свега о обнови живе Цркве – сабирању верног народа око светих храмова и свете Литургије. Постављањем и духовним старањем о свештенству, уређењем редовног богослужбеног и парохијског живота и бригом о старим српским светињама, створени су услови да Епархија темишварска и у новим временима остане чврст духовни ослонац српском народу на просторима Румуније.
Посебну пажњу Митрополит је током свих ових година посвећивао очувању православне вере, српског имена, језика, предања и културе, тако да су храмови и манастири Епархије, поред своје првенствене литургијске и духовне улоге, остали и места окупљања и препознавања српског народа у овом делу Баната.
На крају свете Литургије уследио је свечани чин уручења епархијских признања заслужним појединцима и установама.
Високопреосвећени Митрополит Лукијан одликовао је Орденом Епархије темишварске градоначелника Великог Семиклуша г. Дануца Грозу, у знак благодарности за несебичну помоћ и подршку Српској Православној Цркви у овом граду, као и за дугогодишњу и плодотворну сарадњу коју градска управа остварује са српском православном парохијом и институцијама Епархије темишварске.
Овом приликом Митрополит Лукијан је одликовао Орденом Епархије темишварске и тројицу припадника румунских ватрогасно-спасилачких служби, уједно припадника српске заједнице у Румунији — Миладина Недића из Малог Бечкерека, Давора Томића из Радимне и Зорана Јосића из Темишвара — који су учествовали у међународној мисији помоћи Републици Србији током великих шумских пожара који су овога лета захватили поједине делове земље. Румунија је у оквиру Механизма цивилне заштите Европске уније у Србију упутила велики број ватрогасаца, специјализовану технику и ваздухопловну подршку, чији су припадници више дана заједно са српским колегама учествовали у заштити угрожених насеља и гашењу пожара.
Епархија темишварска је овим одликовањем изразила захвалност за њихову пожртвованост, храброст и човекољубље. Спремност да се притекне у помоћ ближњем у часу опасности, уз прихватање личног ризика ради спасавања људских живота и имовине, представља сведочанство оних вредности које Црква препознаје и посебно поштује.
Као круна свечаног дела прославе, Митрополит Лукијан уручио је Орден Епархије темишварске и црквеном хору при парохији Успења Пресвете Богородице у Великом Семиклушу, у знак признања за његов вишегодишњи труд и допринос лепоти православног богослужења. Одликовање је у име хора примила госпођа Душица Рошу. Својим редовним учешћем на светим богослужењима и празничним сабрањима, хор не служи само својој парохији, већ својим појањем увеличава црквене и народне свечаности широм српских заједница у Румунији, као и у суседној Мађарској, дајући значајан допринос очувању српске духовне и хорске традиције.
После свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит је са пратњом посетио Музеј града Великог Семиклуша – Muzeul Orașului Sânnicolau Mare, где се чувају сведочанства о богатој историји и културној баштини града и околног дела Баната. Музејска грађа обухвата археолошке, етнографске и завичајно-историјске предмете, документе и фотографије, а посебно место у локалном историјском памћењу припада чувеном златном благу из Великог Семиклуша, једном од најпознатијих археолошких открића везаних за овај град.
Сабрање је потом настављено за трпезом љубави, приређеном у част епархијске славе и јубилеја Високопреосвећеног Митрополита.
Том приликом представници Епархије будимске и Епархије темишварске уручили су Митрополиту Лукијану пригодне поклоне поводом тридесет година његове службе на челу Епархије темишварске. Уз дарове су упућене и искрене молитвене жеље да га Господ још много година укрепљује у архипастирској служби и дарује му здравље, снагу и духовну крепост да мудро руководи повереном му паством.
Тридесетогодишњи јубилеј био је истовремено прилика за благодарност Богу за све што је у протеклим деценијама учињено на обнови Темишварске епархије, али и за подсећање да је највећи плод једне архипастирске службе жива црквена заједница. Обновљене светиње, уређене парохије и епархијске установе, нове генерације свештенства и верног народа сабраног око Цркве сведоче о истрајном труду да се духовно и национално наслеђе Срба у Румунији не само сачува од заборава, него и преда будућим поколењима као жива и драгоцена баштина.
Прослава Светог Јосифа Темишварског у Великом Семиклушу тако је ове године, поред радости епархијске славе, постала и дан благодарности за три деценије архипастирског старања Митрополита Лукијана – духовног оца који је својом службом, трудом и љубављу остао нераскидиво везан за Темишварску епархију и њен верни народ.
На многаја љета, Свети Владико!
Фото: Горан Пантин
