На позив Његовог Преосвештенства владике Будимског г. Лукијана, Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован посетио је у уторак 11. фебруара ове године сестринску Епископију Будимску.
Владика Јован најпре је посетио Сентандреју, где га је у Саборном храму дочекао Преосвештени владика Лукијан, а затим у пратњи домаћина, владика Јован је посетио и храм Светог великомученика Георгија у Будимпешти.
У вечерњим часовима истог дана, у организацији Епископије Будимске у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти, окупљенима је престављена изложба радова монахиње Марије из Манастира Јасеновац, ”Свети мученици Јасеновачки у свјетлости Васкрсења”.
Предавањем на тему ”Јасеновац: поглед из Јерусалима”, Његово Преосвештенство владика Јован свечано је отворио ову изложбу.
Отварању изложбе, поред многобројних личности из верског и културолошког друшта Будимпеште, присуствовали су и Њихове Екселенције амбасадори: Републике Србије г. Иван Тодоров, Босне и Херцеговине госпођа Биљана Гутић-Бјелица, и изасланик Министарства одбране Републике Србије пуковник Раша Лазовић.
ЛАЗАРЕВ ВИЈЕНАЦ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ:
Годинама и десетљећима послије Косовске битке, Пећка патријаршија и њен народ су се са великим трудом мучили да појме и у црквено-народном уму уобличе крсно-васкрсни Косовски бој. Тај труд је породио и натпис деспота Стефана на стубу на Газиместану, и косовски циклус наше епске поезије, и све оно што ће као Косовски Завјет од тада чинити срж бића српског народа и помјесне Цркве Српске.
Круна Косовског Завјета јесте култ Светога цара Лазара, којег је као „светопочившег“ први пут поменула његова кћер, Јелена Балшић, у ктиторском натпису своје гробне цркве Благовјештења Богородичиног на горици Бешка на Скадарском језеру.
Да уобличи сјећање на своје Ново Косово – Јасеновац, Православној Цркви и српском народу као да је требало још више времена. Од Скендеревог клика Мајке Кнешпољке на Палежу на Козари на Преображење 1942. године, преко подизања Богдановићевог Цвијета 1966. године, преко освештања обновљеног храма Светог Јована Претече у Јасеновцу 1984. године, до доласка Цариградског Патријарха у Јасеновац који се збио у наше дане – 2016. године, уобличава се спомен Новомученика Јасеновца као најдрагоцјенијег дара који је наш народ принио Христу распетоме и васкрсломе.
И гле чуда – једна монахиња, која је свој иночки живот започела на истој тој Бешки на Скадарском језеру, ставља пред нас вјечно живе Јасеновачке мученичке цвјетове, али у таквом вијенцу у коме су они уплетени скупа са њеним сестрама Манастира Јасеновца, с народом који живи са Манастиром, с владикама и патријарсима. А сви они – или сви ми – у њеним сликама чинимо цвјетни вијенац, процвали трнов вијенац на глави Васкрслога Христа, који се у Јасеновцу сараспиње и саваскрсава.
+Јован, Епископ Пакрачко-славонски
Фото: Иван Јакшић
