Историјат
Цртице из раног периода Будимске епархије
Хришћанство је на простор Паноније дошло већ у I веку мисионарењем Св. Андроника и Јуније, сродника апостола Павла, крајем I и почетком II века. (види Рим 16, 7)
Има много археолошких налаза који сведоче о ширењу хришћанства на овом простору, како из времена пре Миланског едикта, тако још више и из каснијег времена.
Аутокефалност Српске Цркве и православље у Угарској
Стицање аутокефалности Српске Цркве 1219. године представљало је једну од најзначајнијих прекретница у историји српског народа. Стварањем самосталне црквене организације са сопственом јерархијом, монаштвом и словенским богослужбеним животом створени су услови и за постепено ширење њеног духовног утицаја северно од Саве и Дунава, међу православним становништвом средњовековне Угарске.
Српско-угарски односи у средњем веку: династичке везе, политички односи и српско присуство у Угарској
Српско-угарски односи у средњем веку били су сложени и вишеслојни и нису се сводили само на ратне сукобе и променљиве политичке савезе. Династички бракови, сродничке везе владарских кућа, вазални и савезнички односи, поседи српских владара и властеле у Угарској, као и миграције становништва које су их пратиле, оставили су дубок траг у политичкој, друштвеној и црквеној историји широког простора од Саве и Дунава до северних крајева Угарске.
Српска Православна Црква на простору Угарске од 1557. до 1690.
Након смрти српског патријарха Арсенија II 1463. године, у време коначног учвршћивања османске власти у српским земљама, наступио је период тешких и нередовних прилика у животу Српске Цркве. Ново раздобље започело је 1557. године, када је, у време султана Сулејмана Величанственог, обновљена Пећка патријаршија, а на њен престо дошао архиепископ и патријарх Макарије Соколовић, припадник знамените породице Соколовић и сродник великог везира Мехмед-паше Соколовића.
Епархија будимска од 1694. до 1914. године
Велики аустријско-турски рат, започет 1683. године, изазвао је дубоке политичке, демографске и црквене промене на широком простору Балкана и Угарске. У време продора царске војске према југу, патријарх српски Арсеније III Чарнојевић у новембру 1689. године напустио је Пећ и прешао у Никшић. Док се патријарх налазио ван Пећи, генерал Енеја Силвије Пиколомини са хабзбуршком војском продро је до Косова и позвао Србе да се прикључе рату против Османског царства. војском.
HU