Уочи празника Рођења Пресвете Богородице (Мале Госпојине), 20. септембра 2022. године, Српска Православна Епархија темишварска и манастир Светог великомученика Георгијаје добио новог монаха – оца Јакова (Јовића).
Празнично бденије у манастиру Светог Георгија је служио Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски Г. Лукијан, коме су саслуживали протосинђел Варнава (Кнежевић), секретар будимске епархије, протосинђел др Јустин (Поповић), сабрат румунског манастира Ходош-Бодрог и протођакон Миодраг Јовановић. Бденију је присуствовало сво свештенство архијерејског намесништва темишварског, монаси и монахиње из манастира Средишта, Месића, Хајдучице (из суседне Банатске епархије) и Светог апостола Марка код Инђије (епархија сремска), монаси румунског манастира Ходош- Бодрога, монаси темишварске епархије, свештеници из неколико епархије као и велики број народа из околних места као и из Србије. Посебно свечано је било певање из две певнице: монахиња, свештенства, епархијских и гостију појаца.
После великог славословља уследио је чин монашења досадашњег искушеника Мирка, који је после полагања монашких завета добио ново монашко име Јаков, у част и спомен светог апостола Јакова, брата Господњег и првог епископа Јерусалимског. Чин монашења је по благослову Епископа Лукијана извршио игуман Јустин (Стојановић), егзарх манастира Епархије темишварске, а новака су привели игумани Никон (Корићанац) и Герасим (Милић) и архиђакон Инокентије (Лукин). После завршетка овог свечаног чина, присутне је поздравио игуман Јустин, нагласивши своју радост јер је ове предпразничне вечери манастир Светог Георгија после 23 године добио свог новог монаха и молитвеника, чином који је својеврсна ,,смена страже“ и наставак монашке традиције ове значаје банатске светиње. Отац Јаков, који је од малена од стране својих родитеља васпитаван у православном духу, одрастао у Цркви и уз Цркву, стасавао духовно као ученик Цетињске богословије и Богословског института СПЦ био добар и цењен вероучитељ у свом родном Вршцу. Вечерашње полагање монашких завета је уједно био и својеврсни подсетник свима какав врлински живот требају хришћани да се труде да воде и подражавају. После отпуста службе уследило је честитање новом монаху, фотографисање и послужење свих присутних које је приређено у манастирској трпезарији и порти.
