На празник Светог Великомученика Георгија, у суботу 06. маја 2023. године, поводом храмовне славе у Помазу свету Литургију служили су архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић, протосинђел Варнава Кнежевић, протојереј Зоран Остојић, протонамесник Зоран Живић, јереј Љубо Милисавић, архиђакон Инокентије Лукин и ђакон Стефан Милисавић. Литургијском благољепију нарочито је допринео хор храма Светог Великомученика Георгија из Будимпеште. Протојереј-ставрофор Војислав Галић је сабраном свештенству и верном народу пренео поздраве Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана а затим је говорио о значају празника Светог Георгија у светлу трагичних догађаја у Србији. На крају свете Литургије уследила је литија око храма као и помен ктиторима, свештенослужитељима и парохијанима овог светог храма као и трагично пострадалима у Београду и Младеновцу. Овом приликом пререзан је славски колач поводом крсне славе помашког пароха оца Љубе Милисавића и ђакона Стефана Милисавића, док је по обичају славски колач поводом храмовне славе пререзан на вечерњем богослужењу.
Беседа протојереја-ставрофора Војислава Галића на Ђурђевдан у Помазу:
Честитајући вам славу, поздрављам вас, у име Његовог Преосвештенства Епископа будимског Г. Лукијана, нашим древним хришћанским поздравом којим се поздрављамо у ове попразнствене дане Празника над празницима: Христос васкрсе!
Данас, драга браћо и сестре, славимо Св. Великомученика Георгија Победоносца. Не говорим то зато што мислим да не знате који је данас празник него зато да нагласим речи да нам и оне буду као икона – да звоне у нашим ушима , а потом и у душама, јер нам је та икона и тај звон данас потребнији него икада.
Потребан нам је пример доброте и љубави на који ћемо се угледати, а како се и на кога ми будемо угледали, тако и на тога угледаће се и наша деца. И онда се неће дешавати такве трагедије и страхотни ужасни догађаји какви су задесили у ова претходна два-три дана наш српски народ, а то значи и све нас – јер не види се само по томе да ли припадате једном народу ако увежбавате његов фолклор и знате његове песме и игре, него и по томе ако вас уздрма нека трагедија тога народа, ако умете да тугујете заједно са тим народом, ако вас бол његов погађа као метак што је погодио ту нашу децу и остале невино побијене ових дана у нашој вољеној земљи Србији.
Кључ ових речи и данашњег празника, драга браћо и сестре, јесте и остаје појам: невино пострадали. Много пута у нашем народу кроз историју, а у новијој историји премного пута понавља се тај појам: невино пострадали. А данашњи празник нам управо говори о томе. Св. Великомученик Георгије је невино пострадао. Веровао је у Христа Исуса Спаситеља и Васкрситеља – у Даваоца живота вечнога, а то значи да је био пун љубави Христове и доброте Његове према свима и зато је био гоњен, мучен и убијен. Није имао никакве кривице а пострадао је – као што ни деца ова и остали пострадали у два узастопна претходна дана нису имали никакве кривице, а ипак су побијени. Јер и Христос – њихов и наш драги Господ – није имао никакве кривице а ипак је разапет на Крсту умро у мукама. Но Богу хвала и Божијем промислу и бризи за род људски и свакога од нас понаособ, није се на томе све завршило. Господ је трећега дана васкрсао! Зато и наша данашња туга прелази у тиху радост, драга браћо и сестре, јер имамо обећање од Господа да ће поново доћи и васрснути и нас. А то значи да ће чак и на месту где је била неизмерна и неутешна туга засијати радост вечнога живота – како смо певали у једној синоћној црквеној песми на бденију.
Икона те радости, те светлости, тога невечерњега дана јесу сви мученици пострадали за веру Христову на челу са великомучеником Георгијем Победоносцем, који је победоносац пре свега зато што је победио у себи сву заблуду старога света и поверовао у Христа Господњега, а не у последњем реду и зато што је дарујући на жртву свој живот победио жељу ђавола да сви умру бесмислено и разочарано.
Икона те радости и светлости и тога невечерњега дана јесте пре свега ова света Литургија коју данас служимо и у коју, као кроз златне двери, улазе сви невино пострадали носећи на себи печат победе Св. Великомученика Георгија. То је победа Христова којом је свезана несаломивим ланцима сва лудост ратова и убијања, сва дрскост мржње и грамзивост злобе рода људскога, што ће се свакако показати, али због неповредиве људске слободе, тек о последњем дану.
Зато нам сада не преостаје друго, до да служимо свету Литургију и вапимо говорећи Маран ата – Дођи Господе и васкрсни за живот вечни све невино побијене за које се данас молимо! Амин.
