У суботу, 29. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Сантову.
Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-ставрофори Војислав Галић и Илија Галић, протосинђел Варнава Кнежевић, протонамесник Зоран Живић, архиђакон Инокентије Лукин и ђакон Стефан Милисавић. За певницом су одговарали свештеници Зоран Остојић, Павле Каплан, Љубо Милисавић и ипођакон Сава Галкан.
На крају свете Литургије, Преосвећени Владика је са свештенством служио парастос поводом 40 година од упокојења протонамесника Љубинка Галића, угледног сантовачког свештеника и песника. О његовом животу и семену које је посејао на њиви Господњој, а које је родили многи род, говорио је протојереј Зоран Остојић.
Затим је на локалном гробљу служен помен заслужном проти.
Трудом породице Галић приређена је трпеза љубави, на којој се архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић посебно захвалио Његовом Преосвештенству Епископу будимском г. Лукијану и свима осталима који су се сабрали како би литургијски обележили успомену на проту Љубинка.
Преосвећени Владика Лукијан је затим говорио о значају сећања на добре пастире и наше старешине, какав је био и прота Љубинко Галић који је претрпео страдање али је остао на путу Христовом. Владика је поручио да на чврсту веру и врлински живот оваквих пастира треба да се угледају данашњи хришћани.
***
Прота Љубинко Галић је рођен у Сантову у мађарском делу Бачке о Јовањдану на дан крсне славе своје породице, 20. јануара 1922. године.
Завршио је српску вероисповедну школу у родном месту, а гимназију у оближњој Баји. Похађао је Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима и Новом Саду. После завршетка богословије вратио се у Мађарску. Једно време био је учитељ у Новом Сентивану близу Сегедина.
Након склапања брака са Агатом Жужић из Сантова, рукоположен је за свештеника у барањском селу Борјаду 1946. године од Епископа будимског Георгија Зубовића. Био је парох најпре у Борјаду а затим и у родном Сантову где је остао до краја живота. Писао је поезију.
За време Ракошијеве комунистичке диктатуре ухапшен је на Велики петак 1949. године на путу од парохијског дома до храма када је кренуо на богослужење. Оптужен је да је агитатор југословенске тајне полиције и осуђен је на тешку затворску казну. Као политички затвореник био је затворен у Сегедину, Вацу и Татабањи.
У међувремену у Сентандреји се 1951. године упокојио епископ др Георгије Зубковић, те су наступила изузетно тешка времена за Будимску епархију.
После пуштања на слободу 1953. године наставио је да служи Богу и своме народу у родном Сантову. Супруга му је рано умрла (1968. године), тако да је сам морао да васпитава петоро деце – три сина и две кћери. Занимљиво је да су сва тројица синова (Илија, Бранислав и Војислав) одабрала свештенички позив.
Након тешке шећерне болести и од последица затвора, прота Љубинко Галић упокојио се 26. августа 1983. године и сахрањен је Сантову.
