На основу привилегија цара Леополда I 1690. године у Сентандреју се доселило више хиљада српских породица под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића. Царским патентом од 1695. године митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа чиме је васпостављена Будимска епархија са средиштем у Сентандреји.
Срби су на обали Дунава подигли цркву–брвнару, посвећену јеванђелисти Луки, где су положили мошти кнеза Лазара. За неколико деценија подигли су чувене сентандрејске цркве Саборну или Београдску, Благовештанску, Преображенску, Пожаревачку, Ћипровачку, Оповачку и Збешку.
Крајем XVII века, Срби су у Сентандреји били већинско становништво, са огромним утицајем у јавном и културном животу, док је данас њихов број сведен на неколико десетина породица. Један од најпознатијих Срба Сентандрејаца, Јаков Игњатовић писао је „… и кад у Сентандреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, мирисно зеленило покров, а звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови остаће као споменици њиховог духа и живота“.
Осим прелепих грађевина, сведок постојања и живљења Срба у Сентандреји је и архивска грађа која се чува у оквиру Црквено-уметничке збирке Српске православне будимске епархије. Рад на прикупљању, евидентирању, заштити и сређивања архивске грађе у Сентандреји започео је 1984. године, после иницијативе која је потекла у Архиву Србије 1970 године. Од 1984. до 1991. године делатност Архива базирала се на Протоколу о сарадњи између СФРЈ и Републике Мађарске у области заштите и истраживања споменика историје и културе оба народа. Због немилих догађаја у нашој земљи дошло је до прекида званичне сарадње, али је рад на зашити архивске грађе настављен захваљујући финансијским средствима која издваја Будимска епархија и Министарство културе Републике Србије и чврстој решености Архива Србије да непроцењиво архивско благо, заштити, сачува и презентује стручној и широј јавности.
До доласка стручњака из Архива Србије архивска грађа се налазила на више различитих места, у неадекватним условима. Највећи део био је смештен у згради Конзисторије, део у Саборној цркви, део у владичанском двору, а део у Будимпешти у згради Српске православне школе. Велика количина грађе прикупљена је из цркава и манастира широм Мађарске. До данас једино није преузета архивска грађа из неколико црквених општина Будимског и Мохачког протепрезвитерата и црквених општина Сегединског намесништва. Данас се у Архиву чува око 1600 кутија архивске грађе. Кутије су поклон Архива Србије, а полице за њихов смештај је обезбедила Влада Мађарске.
Прикупљена грађа са територије Будимске епархије на којој су живели Срби класификована је на следећи начин: формирани су фондови епархијске управе, друштава, задужбина, лични фондови, збирке, а издвојена је и значајна архивска грађа. За сваки фонд извршена је и класификација на године. Фондови се сређују сумарно са описима важнијих докумената. Упоредо са сређивањем архивске грађе ради се и на превентивној и техничкој заштити. Стручњаци Архива Србије: Вера Филиповић, архивски саветник (од 1996.) Татјана Драгићевић, архивски саветник (од 2007.) и Александар Рафаиловић, архивист (од 2011.) раде на сређивању архивске грађе Будимске епархије. Од 1984. године до 2006. на овим пословима били су ангажовани Славица Тимотијевић, Бошко Ђенић, Ненад Ердељановић архивски саветници и Десанка Илијашевић, архивски помоћник.
До краја 2018. године сређено је и обрађено око 450 кутија архивске грађе из 31 фонда и збирке. Обрађено је готово 1.800 административних и 636 матичних књига.
У одељку Издвојене грађе чува се Опросница грехова са потписом патријарха Чарнојевића из XVII века, Султански берат о именовању Дионисија Поповића за београдско-сремског митрополита из 1784. године, синђелије патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте (1740.), епископа Дионисија (1752.), Хронолошки преглед православних српских епископа (1690 – 1866), Географска карта кнежевине Србије 1815 – 1833, Списак ђака у Сентандреји 1798. године и друга веома значајна документа.
Архивска грађа из више од четрдесет црквених општина Будимског и Мохачког протопрезвитерата односи се на период од XVII до XX века. Садржи податке о зидању, уређењу, осликавању и поправци цркава, инспекцији школа, избору чланова црквено-школских одбора, постављењу свештеника и вероучитеља, издавању црквених добара под закуп, раду певачких друштава. Значајне податке пружају и инвентари црквеног коренитог иметка, записници седница црквено-школских одбора, спискови фондација којима црква рукује, спискови епархија и православних верника, школски искази, школски програми, завршни рачуни, рачуни разних легата, парохијска звања у Сентандреји.
Издваја се грађа о Саборној цркви у Сентандреји, реверс епископа бачког Арсенија Радивојевића о уступању сребрног крста Саборној цркви из 1775. године, уговор са Василијем Остојићем о сликању иконостаса Саборне цркве из 1777. године, инвентар Благовештенске цркве, записи о подизању цркве и писмо које је постављено у темеље Благовештанске цркве из 1752, писмена погодба између црквене општине Благовештенске цркве и сликара Михаила Живковића о осликавању иконостаса у Благовештенској цркви из 1802, тестамент Јакова Игњатовића (1849.), тестамент Јоакима Вујића (1839.), рачуни „Человекољубивог заведенија Јоакима Вујића“ (1843 – 1844), Статут Православне црквене општине Пешта (1898.), Правила Српске православне просветне женске задруге свете мајке Ангелине (1899.) у рукопису на српском и мађарском језику, Основно писмо Задужбине Софије и Лазара Дунђерски (1913.), лична документа епископа будимског Данила Крстића, документа о његовој делатности, исписи, коментари и белешке, основна писма многобројних заклада…
Од великог значаја за проучавање српског живља на територији Мађарске је Збирка матичних књига крштених, венчаних и умрлих из 56 цркава Будимске епархије за период 1725. – 1975. година, као и Збирка 1.500 инвентара цркава и манастира Будимске епархије.
Као резултат вишегодишњег рада архивиста Архива Србије настао је „Водич Архива Српске православне будимске епархије“ објављен 2006. године. У „Водичу“ је дат преглед свих фондова и збирки које се чувају у Архиву, са сумарним описом грађе, количином и распоном година. Урађен је именик насеља која су припадала Будимској епархији према данашњим српским и мађарским називима и називима из архивске грађе, као и списак места из којих треба преузети матичне књиге и архивску грађу. Такође је 2006. године израђен топографски показивач Депоа, који омогућава потпуни преглед архивске грађе.
На основу дугогодишњег искуства стеченог у раду на грађи Архива Српске православне епархије будимске Сентандреја, архивисти Вера Филиповић и Александар Рафаиловић, у жељи да пописи становништва у Будиму буду доступни научној и широј јавности, приредили су публикацију „Срби у Будимској доњој вароши Табан – према пописима из 18. века“. Издање чине текстови о историјату Срба у Табану и променама у области ономастике и лингвистике код Срба у то време. „Поред кратког историјског осврта на правно-политичке основе сеобе српског народа у новом веку, као и приказа настанка поменутог српског насеља крајем 17. и почетком 18. века, аутор Александар Рафаиловић у Анализи садржаја пописа становништва у Српској доњој вароши Табан (1704, 1737, 1740) даје кратак али сликовит приказ живота и функционисања тог својеврсног центра Срба у Угарској тога времена. У другом делу свога прилога извршио је вишедимензиону анализу садржаја приређених пописа и указао на бројне занимљиве закључке до којих је могуће доћи, а који ће послужити као користан путоказ будућим истраживачима“ (из Рецензије др Петра Крестића). Подаци о језику и писму приређене грађе налазе се у прилозима др Владана Јовановића О графијско-ортографским особинама пописа и у прилогу мр Марије Ђинђић и Данијеле Радоњић О Лексици пописа. Архивска грађа која је приређена презентована је под називом Попис становништва у Будимској доњој варош Табан из 1704. и Табеларни приказ пописа становништва у Будимској доњој варош Табан према пописима из 1737. и 1740. Значајан је и Речник мање познатих речи, од којих су многе данас заборављене, пре свега занимања из тог доба, а налазе се у пописима. Објашњења у речнику дала је мр Марија Ђинђић. Сама књига обилује бројним илустрацијама које дочаравају епоху: скенирани фрагменти пописа, слика Будима из 18. века, печат вароши Табан, потписи таначника, црква Светог Димитрија, која је подигнута у Будиму у 18. веку, а срушена 1944…
Рад архивиста на сређивању, обради и заштити архивске грађе у Архиву Српске православне епархије будимске у Сентандреји финансира се на основу пројекта Архива Србије о заштити архивске грађе српске провенијенције ван граница Србије који финансира Министарство културе и информисања Републике Србије и пројеката за сређивање архивске грађе које подржава Министарство културе Републике Мађарске.
Приликом сваког доласка у Сентандреју архивисте дочекује топло гостопримство и уважавање свих чланова ове малобројне заједнице, колегијална и стручна сарадња са запосленима у Музеју и свесрдна помоћ Епархије будимске и господина епископа Лукијана.
Вера Филиповић
Татјана Драгићевић
(Напомена: текст настао 2018. године)
