Премијер Мађарске Виктор Орбан у среду 16. децембра 2020. године у Будимпешти је свечано предао кључ бивше виле Кадар патријарху (дохалкидонске) Сиријске цркве Игњатију Јефрему II.
Поред мађарског премијера и сиријског патријарха, пријатељском сусрету присуствовали су и сиријски православни митрополит Никодим из Мосула, Тимотеј, митрополит Дамаска, као и подпредседник владе Жолт Шемјен и државни секретар Азбеј Тристан. Патријарх Игњатије изразио је захвалност мађарској Влади и мађарском народу на њиховим напорима у интересу прогоњених хришћана и захвалио им се и на овој помоћи у виду уступљене куће у Будимпешти која ће користити интересима прогнаних хришћана из Сирије.
Позната је мађарска анти-мигрантска политика у Европи, али мало се говори о томе колико Влада Мађарске брине и улаже у помоћ хришћанима у Сирији и на Блиском истоку. Мађарска Влада већ четврту годину заредом пружа спасоносну помоћ хришћанским заједницама прогоњеним због вере широм света. Захваљујући мађарској подршци, спроведени су и бројни хуманитарни пројекти помоћи Сиројаковитској цркви у Сирији, затим помоћ хришћанима у Ираку, Јордану и Либану у оквиру пројекта за помоћ хришћанима да остану на својој земљи. Осим овог вида помоћи, Влада је организовала више међународних конференција на тему прогона хришћана широм света.
Сиријска или Сиројаковитска црква настала је након Халкидонског сабора (451. године) одвајањем сиријских монофизита од православне Антиохијске патријаршије. Коначну структуру добила је током 6. века и од тада је постала позната као Јаковитска црква, по епископу Јакову Барадеју који је одиграо значајну улогу у њеном јерархијском организовању. Ова црква, заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа специфичну миафизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вере, заступа правоверну пнеуматологију и не признаје филиоквистичку јерес, нити било коју другу хулу на Светог духа.
Сиријска оријентално-православна црква има зачетак у монофизитској групи у Сирији, окупљеној око свргнутог антиохијског патријарха Петра, који је умро у расколу 488. године. Један од њених најзначајнијих поглавара био је Севир Антиохијски. После прогонства из Антиохије, црква премешта своје седиште у Мардин (данашња Турска), затим у Хомс (Сирија), а 1959. године у Дамаск. У богослужењу користи Литургију Светога Јакова на сирском језику (западносирски обред). Од 878. године поглавари ове цркве носе титуларно име Игњатије. У савременом добу, упркос старим христолошким разликама, Сиријска оријентално-православна црква је (заједно са осталим оријентално-православним црквама) обновила теолошки дијалог са црквама васељенског православља, што је довело до успостављања међусобне сарадње и добрих односа.
Наш први Архиепископ Свети Сава посећивао је више пута Јерусалим, Александрију и Сирију.
„Из Јерусалима свети Сава отпутова у велику Антиохију, главни град Сирије. Ту се поклони у саборној цркви, и чесно и с љубављу би примљен од светог патријарха антиохијског, са којим проведе много дана у разговору о духовним стварима. Са благословом патријарховим он посети манастир светог Симеона Дивногорца, и са многим сузама поклони се светој цркви и његовом гробу. Много дарова остави свети Сава у Антиохији, а патријарх га са своје стране обдари Моштима Светих и часним црквеним потребама. И целивавши се у Господу, свети оци се с љубављу растадоше.“
И наследници Светог Саве често су посећивали Сирију и антиохијске светиње. Последња посета званичне делегације Српске православне цркве Сирији била је почетком јуна 2019. године. Том приликом блаженопочивши Патријарх српски Иринеј свечано је дочекан у Бејруту и Дамаску. Осим званичне посете Антиохијској патријаршији, наш блаженопочивши патријарх Иринеј посетио је и Сиројаковитску патријаршију и сусрео се са њеним поглаваром Игњатијем Јефремом II. Такође, Патријарх Иринеј је обишао и исламске и римокатоличке светиње а сусрео се и са гркокатоличким патријархом Јосифом. Приликом посете Сирији, Патријарх Иринеј имао је састанак и са председником државе Ал Асадом.
