После свечаног дочека и доксологије у храму Св. Великомученика Георгија, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са пратњом посетио је Амбасаду Републике Србије у мађарској престоници. На почетку свечаног пријема, коме су присуствовали истакнути представници српске заједнице у Мађаркој, Његову Светост Патријарха је поздравио амбасадор Иван Тодоров. Уследила је беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија:
-Ваше Преосвештенство, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, Ваша Екселенцијо, драги пријатељи,
Осећам велики благослов и велику радост што сам данас братски и пријатељски дочекан овде у Мађарској. Малопре сам посетио Саборни храм у Будимпешту, а ево, хвала Богу, сада се налазимо у Амбасади Републике Србије. Већ смо у више наврата чули да је веома дуга историја преплитања судбина српског и мађарског народа, мађарског и српског, и да су та два народа не само упућени кроз историју једни на друге, него су кроз историју и заједно живели.
Заједнички живот подразумева динамику и, хвала Богу, та историја је у највећем свом делу била плодотворна. Наравно, била је као што има и у искушењу појединца, па и у искушењу заједница, и искушења, али ево, хвала Богу, данас у овом тренутку и ових година ми смо успели да доживимо – како је амбасадор Републике Србије рекао – ситуацију да српски народ и мађарски народ, мађарски и српски народ, Мађарска држава и Србија имају највеће могуће не само разумевање, него истинску и раду сарадњу у свим сегментима.
Амбасада је засигурно та која у име државе Србије претвара у праксу што се на највишем могућем нивоу договори и са друге стране обезбеђује прве кораке правног контекста да нешто може да дође до свог крајњег циља. Што се тиче Цркве, Црква нема границе ни у времену ни у простору, јер је Црква Тело Христово, јер је Црква у овом свету, али није од овог света. Црква у овом свету јесте предукус тајне будућег века. Зато и Црква наша, Српска Православна аутокефална Црква која у породици Православних Цркава јесте Црква чија је ово канонска територија и опет има своје дубоке историјске корене који, како смо чули, сежу све до времена Светог Саве. Ако није неумесно да кажем у првом лицу, ја сам живео деценијама у манастиру који се налази у Бачкој, у Војводини, где наравно поред православних Срба има много Мађара, једни су римокатоличке вере, други су православне вере. Хтео да кажем конкретизујући оно што је владика Лукијан рекао у цркви у вези сусрета краља Угарске Андрије II и Светог Саве, који је био миротворац и који је помирио угарску војску Андрије II и војску Стефана Првовенчаног, брата Светог Саве. Наиме, њих двојица су се измирили посредовањем Светог Саве уз једно чудо, а предање каже да се то чудо десило у близини Дунава, на месту на којем је подигнута једна мала црква у почетку, а да се на том месту касније се развио манастир. То је манастир Ковиљ. Ми верујемо и прихватамо да се то чудо десило у манастиру Ковиљу. И не само због те чињенице, него и због чињенице да сам лично одрастао у Војводини и у средњој школи и у основној школи имао пријатеље Мађаре са којима сам се дружио и заједно учио, допринело је да не само будем свестан мађарског народа, мађарске културе и мађарске државе, него да имам и непосредна искуства из најранијег детињства из те области, а наравно нарочито из манастира Ковиља, где је најупечатљивије остало то да је заправо мир оно што је Свети Сава донео између мађарског и српског народа и да је тај мир нешто што не може да се постигне искључиво и само људским снагама, него да је то увек мир који је дар Божји. Тај мир може доћи међу нас само онда када ми успостављамо мир са Богом како је то управо учинио Свети Сава.
Зашто ово говорим? Због тога што смо као човечанство, као људски род, данас суочени са безброј изазова. Наравно да постоје многи људски напори да се ти изазови и проблеми разреше и превазиђу, а често су ти проблеми глобалног карактера и тичу се система вредности. Модерни свет или свет у коме живимо је такав да је он постидеолошки, ако могу да кажем, и у том смислу системи вредности и идеологије које бујају као печурке после кише долазе на наше просторе и хоће не само да нас запљусну, него истински да нас потопе тако што релативизују све. На тај начин хоће да ишчупају корен и почупају стубове на којима наша друштва – друштва наших народа, заједнице и државе – не само да живе него имају своје истинско постојање и у прошлости и у садашњости, а засигурно то је и перспектива, то је и будућност.
Као што је Свети Сава измирио мађарски и српски народ благодаћу Божјом, кроз чињеницу да је сам био у миру са Богом и на та два народа у том тренутку дошло је измирење благодаћу Божјом, тако и данас једнини могући начин да препознамо те разне идеолошке цунамије који долазе са свих могућих страна и покушавају на силу да се наметну као једини могући поглед на свет, као једини прихватљиви систем вредности – а заправо је систем вредности који урушава и укида сваку врсту вредности – да најпре можемо да разликујемо црно од белог, светло од таме, добро од зла и тако редом… јесте да будемо укорењени у оном систему вредности који је наш, да будемо укорењени у ономе што ми јесмо. Не треба нико да нам дође и каже шта смо ми! Ми смо укорењени у свом систему вредности! Утемељени у њему можемо имати истински и прави имунитет за сваки идеолошки вирус, наметљив и агресивни, који нам долази споља. Оно што је јединствено за оба народа, и за мађарски и за српски народ, као и за све људе који живе на овим просторима јесте управо Јеванђеље Христово, јесте хришћанска вера. То је фундамент и оквир из кога можемо бити свесни себе, можемо јачати, можемо бити снажни, а онда у тој снази, у тој самоспознаји, без икаквих задршки можемо изграђивати истинско и право пријатељство и на крају крајева и братство, на шта нас Јеванђеље позива.
Ја се радујем да смо ми управо добрано загазили на тај пут, да идемо том стазом. Што се тиче наше Цркве сигуран сам да она не само може допринети, него истински доприноси баш самим својим постојањем, много више постојањем, него оним што чини, много више оним што јесте, а то је управо Јеванђеље Христово, то је мир Христов за који се молим да дође и овде на Вас, Ваша Екселенцијо, на нашег Амбасадора у Мађарској, на све који се овде са Вама труде и раде на путу пријатељства, али и на читав овај град и на све људе добре воље који живе у Мађарској, као и на оне који нису добре воље да их Господ одобровољи и да постану добре воље. Живели! Хвала вам!
***
После краћег разгледања Трга хероја, недалеко од Амбасаде Републике Србије, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је посетио Самоуправу Срба у Мађарској. Том приликом, обраћајући се политичким представницима српског народа у институцијама Мађарске, Његова Светост је поручио:
-Велики апостол народа, апостол Павле је казао да је Црква Тело Христово, а да су чланови тог Тела су сви они који су крштени у име Оца и Сина и Светог Духа. Црква смо сви ми, а глава тој духовној заједници која се зове Црква јесте сам Господ Христос. Неизмерно сам радостан што видим да управо на тај начин и Ви доживљавате себе и своје биће иако сте удаљени од матице у овом тренутку.
Независно од тога где ко живи, онда када је везан за своју Цркву, а то значи за своје духовно биће, онда гради један чврст идентитетски темељ који не може поколебати никаква олуја која с времена на време наилази на појединца или на заједницу. То нам ви на најбољи могући начин сведочите. Сведочите нам да Црква јесте Тело Христово у смислу који сам малопре навео. Отуда и ваша улога. Служећи своме народу служите и својој Цркви. Подразумева се да Владика са својим свештеницима чини све да имате најбољи могући духовни простор за суштинску потребу самосвести и духовног идентитета реализујете на најбољи могући начин.
Ја сам Богу благодаран што је то тако. Желим да вас похвалим, али исто тако да се заједно са вама молим Богу да увек тако остане и да непрестано растемо у неговању и чувању свог идентета ма где били, јер на тај начин ћемо најбоље могуће допринети и простору и заједници у којој живимо. Обогаћиваћемо ту заједницу као што то и показују толики бројни примери током историје, а истовремено и ми ћемо бити обогаћивани тим простором, културом, духовношћу и идентитетом људи са којима живимо. Као такви, што је управо случај са Србима из Мађарске, обогаћиваћемо и свој народ у матици. Сами сте навели неколико личности, и ја сам неколико, а има их безброј који су живели и овде и тамо. За њих нису постојале вештачке границе и вештачке поделе, него баш због тога што су били освећени Духом Светим, што су били у Цркви и са Црквом, били су и са својим народом. То је био најбољи могући пут да осете откуцаје пулса и срца свога народа и широм ових простора, али могу слободно рећи и широм васељене. Срби одавде су на најбољи могући начин репрезентовали нас Србе православне у целини, али и истовремено послужили и као понос и вредност и народа у којем или са којем су живели, тј. државе у којој живе.
Ја морам још само на крају да кажем да је шанса велика, а то значи и велики задатак, за нас који живимо у овом времену, јер су се отвориле огромне перспективе и могућности да заједно Мађари и Срби учврстимо пре свега своје међусобне односе, да будемо једни другима истински пријатељи, комшије и браћа, да колико можемо чувајући своје и чувајући себе можда макар најмање зрно доприноса очувању па и европског идентитета и цивилизације као такве нешто допринесемо. Нека вас све Господ благослови.
